Insistiranje na „normalnom“ obrazovnom procesu u uslovima blokade zapravo stvara iluziju obrazovanja, dok suštinski proces ne može da funkcioniše jer je obrazovanje i politička kategorija, ne samo tehnički prenos znanja.
Obrazovanje nije neutralno – ono je politički proces. Obrazovanje se ne odvija u vakuumu; ono je uvek deo šireg društvenog i političkog konteksta. Kada postoji društveni sukob koji se direktno reflektuje na školu, insistiranje na „normalnom“ obrazovnom procesu zapravo znači ignorisanje te realnosti. Simulacija nastave u uslovima blokade prikriva politički konflikt i umanjuje značaj problema koji su doveli do nje.
Uslovi za nastavu su ključni za njenu validnost. Nastava se ne svodi samo na fizičko prisustvo u učionici. Ako su školski prostori blokirani, učenici i nastavnici podeljeni, a atmosfera konfliktna, onda nema mogućnosti za kvalitetan obrazovni proces. Nastavak nastave u takvim uslovima može se smatrati institucionalnom fikcijom – škola formalno funkcioniše, ali suštinski ne ispunjava svoju svrhu. Insistiranje na „normalnoj nastavi“ u uslovima blokade je nepedagoško.
Obrazovanje treba da uči učenike kritičkom mišljenju i sposobnosti da prepoznaju društvene probleme. Ako se insistira na nastavi „po svaku cenu“, učenici dobijaju poruku da su obrazovni proces i društvena realnost odvojeni, što nije tačno.
Pravi pedagoški pristup bi bio prepoznati blokadu kao društvenu činjenicu i otvoriti prostor za raspravu o tome – zašto do nje dolazi, šta ona znači i kakav je njen uticaj na obrazovanje. Simulacija obrazovanja je opasnija od prekida nastave. Lažno predstavljanje da se obrazovni proces „normalno“ odvija u nenormalnim uslovima urušava njegov kredibilitet. Umesto forsiranja formalnog nastavnog procesa koji ne može biti delotvoran, bolje je priznati problem i pokušati ga rešiti kroz otvoren dijalog i preispitivanje obrazovne politike u kriznim situacijama.
Ukratko – ako blokade onemogućavaju inkluzivno i funkcionalno obrazovanje, insistiranje na nastavi u takvim okolnostima nije obrazovni proces, već simulacija koja podriva njegovu suštinu.
Autor: Dr Aleksandra Bulatović, viša naučna saradnica, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu