Што већи портфолио, то мања плата

4 априла, 2014

Што рече један родитељ: ,,Радионицу имам и ја код куће, само је ми зовемо гаража, а поправљамо аутомобиле у њој!“ За то време сам ја покушавала да поправим његовог сина у својим радионицама, али тешко је кад не смем да га васпитавам, а морам да га едукујем.

Накупила сам много разних бодова, једино још нисам научила да их деци намажем на лебац тако да мојој породици не значе ништа.

И сад, тако осеминарени, боље држимо креду, боље шкрипимо по таблама из традиционалног времена, кришом радимо оно што смо некад могли комотно – васпитавамо и образујемо децу док се правимо да их едукујемо.

ivana1-8

Занимљиво је радити у просвети. Увек имаш само таблу и креду, али зато свако мало мораш да научиш нове изразе који дају озбиљност твом држању креде. У почетку беше реч. Додаше јој таблу и креду, па тако настаде образовање. Онда је образовање постало едукација. Силни родитељи нису желели да им дете буде едуковано. Желели су само васпитано и образовано дете, али, добише – курикулум! А ми се радо ухватисмо за тај… курикулум, па кренусмо по семинарима, сатима и данима, викендима, летима и зимама… кад, дође опет неки нови министар(ка) па заједно с Дарвином остадосмо и без курикулума! Дарвин нам се вратио, али бодови које освојисмо преко курикулума одоше унеповрат. Ее, али се онда дошло до закључка да смо традиционално досадни уз таблу и креду, па нас наговорише да их користимо активно радионичарски. Дотле нам традиционално образовани ђаци одоше као стручњаци у бели свет, нико им није замерио ни традиционално васпитање и образовање, ни то што нису курикуларно едуковани.

А ми остадосмо у активним радионичарским методама. Што рече један родитељ: ,,Радионицу имам и ја код куће, само је ми зовемо гаража, а поправљамо аутомобиле у њој!“ За то време сам ја покушавала да поправим његовог сина у својим радионицама, али тешко је кад не смем да га васпитавам, а морам да га едукујем. Активно. Не мере без француског кључа у радионици, господо!

Одједном, испостави се да су ми нестали бодови из те активне наставе, опет треба да сам неактивна да бих на’ватала бодове. Немам више ни биографију. Сад имам портфолио. Што ја, што ђаци. Сад се сви трудимо да накитимо тај портфолио, чије је изворно значење – коферче! Мој прадеда с једним коферчетом отишао у Америку, вратио се као богат човек, а ја? Што ми већи портфолио, то ми мања плата…

Сад уведоше нове обавезне семинаре. Неки су акредитовани, неки неакредитовани. Наравно, као и целог живота, увек је боље тамо где ниси обавезан да будеш, па ми је лепше на неакредитованим семинарима. Међутим, притиснути између табле, креде и бодова, ИОП-а и ЛППР-а, колеге желе да иду на акредитоване семинаре. Додуше, још нам није јасно шта то тачно значи јер ће се опет десити да акредитовани изгубе акредитацију, а неакредитовани постану акредитовани… али, ко има времена да мисли о томе? Накупила сам много разних бодова, једино још нисам научила да их деци намажем на лебац тако да мојој породици не значе ништа.

А кад смо већ код акредитације, зна ли неко чему то служи (па још и не ради)? Као део тима за Стратегију образовања, на једном скупу сам с поносом изјавила да сам вртић пре 42 године завршила по Монтесори методу. То је истина, у вртићу биле запослене три младе васпитачице (од којих је једна била моја рођена мати) и радиле по методу тад чувене Марије Монтесори. Елем, кад то изјавих, силан акредитовани свет на том скупу са згражавањем ми рече: ,,Али, нема података да је пре 40 година тај метод био акредитован у Србији!“

Куку! Шта ћу сад? Хоће ли ми се признати што по неакредитованом програму заврших вртић? Хоће ли тим васпитачицама одузети лиценцу иако су све три већ 20 година у пензији? Три дана нисам смела мајци на очи да изађем! Како да јој саопштим да је узалуд васпитавала генерације и да је инкогнито радила неакредитовано? Васпитачици сам се извинила и рекла да морам заборавити све чему ме је у вртићу научила јер за то није имала акредитацију. Искупила сам се кафом и ратлуком, то сам могла да приуштим. У проблему сам јер у портфолију морам прећутати тај Монтесори метод, а за други не знам.

Ако на’ватам бодове на семинарима, који се популарно зову ,,Компетенције за… (дописати по жељи)“ а своде се на пресипање из шупљег у празно и на враћање из празног у шупље, можда могу да прикријем мрљу из вртића? И сад, тако осеминарени, боље држимо креду, боље шкрипимо по таблама из традиционалног времена, кришом радимо оно што смо некад могли комотно – васпитавамо и образујемо децу док се правимо да их едукујемо.

Но, акредитације су већ оставиле трага и на ђацима. Већина средњошколаца иде само на часове на којима професор уписује одсутне, а на оне ,,неакредитоване“ већина не оде.
Ивана Бошњак Бошњак
Професорка разредне наставе у ОШ ”Жарко Зрењанин ” у Зрењанину, чланица редакције часописа ФБГ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


30 коментара на "Што већи портфолио, то мања плата

      1. Gorica каже:

        Tekst bi bio smešan, da nije zapravo tužan….. deca su nevaspitana, zato što roditelji rade ceo dan da bi ih prehranili, učiteljima i vaspitačima je zabranjeno vaspitanje po zakonu….dozvoljeno je samo obrazovanje…..ako su deca sama zaključila da im je to važno…..verovatno znate kako je teško raditi sa takvom decom…. Dok se mi kao društvo bavimo raznim teorijama edukacije….deca rastu u ko zna kakve ljude…. kako se posreći….. Primer je porodica dvoje zaposlenih roditelja u Beogradu, koji rade od 9-17, čitaj od 8-18. Deca su u vrtiću ceo dan, ako tamo imate vaspitačice koje nisu motivisane za rad, nisu dovoljno plaćene, zabranjeno im je vaspitanje dece(disciplina i red), ako svakog trenutka očekuje suspenziju jer neki roditelj se zalio zasto njegovo dete ne može da koristi cuclu….. Šta da očekujemo od dece, koja ugrožavaju egzistenciju porodice jedne vaspitačice, samo zbog cucle……Kako ne vidite da je stvarnost mnogo strašnija od onog što je iznela u tekstu…..

  1. vESNA PANTELIC каже:

    DOK GOD POSTOJE OVAKVI PROFESORI IMA SANSE ZA NASE OBRAZOVANJE,NIJE SVE PROPALO,SRECOM SU NAM PROFESORI PAMETNIJI OD MINISTARA I OBRAZOVANIJI!

  2. Nikola Petrovic каже:

    Svaka cast autorki! Moram reci da smo imali odlicno ”tradicionalno” obrazovanje i mnogo bolje strucnjake pre svih ovih gluposti za koje ne znam zasto smo ih uveli? Mozda da bismo bili bolji ”evropljani” i ulizali se kome treba. Svima su vazniji protokoli, seminari, opisno ocenjivanje, nove metode u nastavi, a ocene se poklanjaju i svi moraju da budu odlicni sa svim peticama. Kome treba takvo obrazovanje u kome je sve vaznije od znanja koje treba da se stekne, a koje mladjim generacijama itekako nedostaje!

  3. BRANISLAVA TOMIĆ каже:

    Poštovana Koleginice, mislim da će mi ovaj Vaš tekst biti na naslovnoj strani portfolija!!http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif

  4. Danijela каже:

    Ivana, svaka Vam čast! Dajte da se ovaj tekst objavi negde , da bude viđen od ovih “odozgo”! Ama pogodili ste ga baš! Evo, baš se juče seminarizovah, sedeći na stoličicama namenjenim za đake prvog razreda( pošto je skup bio u učionici prvog razreda)! A sutra odoh do svoje učionice da uzmem staru dobru kredu i primenim znanja sa ovog edukativnog skupa, pišući i brišući starim dobrim rekvizitima! E, ali dobih 8 bodova, a, vredelo je! I to iz K2, pa mi sad lepo, a još će mi biti lepše kada u petak budem tanja za 2500 din na računu! Ali 8 bodova je 8 bodova i to K2! 🙁 🙁 🙁 🙁 🙁 🙁 🙁 🙁

  5. Анонимни каже:

    Postovana Koleginice…isti problem imaju i Vaspitaci u drugoj formi…bez krede i table…a sto se tice portfolija,pises i pises…to je ,,bitno,,a ne kakva ce nam biti deca i generacije…..nazalost…

  6. Анонимни каже:

    Postovana Koleginice…isti problem imaju i Vaspitaci u drugoj formi…bez krede i table…a sto se tice portfolija,pises i pises…to je ,,bitno,,a ne kakva ce nam biti deca i generacije…..nazalost…

  7. Brane каже:

    Seminari su smisljeni da ukazu profesorima na to da nista ne znaju, da i u ono sto znaju posumnjaju. Nekada je postojala literatura koja nas je upucivala kako odzati kvalitetan cas. U nasoj skoli sada se kupuje Prosvetni pregled koji je skolski primer birokratskog jezika. Uvesce nam i Saobracajno vaspitanje, pa cemo dopunsku i dodatnu nastavu drzati 10, 11. i 12. cas (od viska glava ne boli). Tako deca imaju dva strana jezika, a ni maternji ne znaju.
    Svaka Vam cast, koleginice, na odlicnom tekstu.

  8. jelena каже:

    Ovo stvarno treba da se objavi svuda… to je nazalost nasa realnost. Svaka cast za autora teksta. 😀

  9. Dasha каже:

    Bravo! Ja juce odoh da se “edukujem” putem tribine “Naucno obrazovanje ucenika”, te saznadoh kako ucenici nekog podrucnog odeljenja u Srbiji gledaju u posudu sa vodom i donose zakljucke da li predmeti tonu ili ne. Epa kako bas to “nisam znala” da primenim, a i oni sa 20-30 godina staza, a pogotovo nastavnici engleskog i srpskog jezika, sram ih bilo! Sada su valjda napokon naucili kako da kod svojih ucenika izgrade naucno misljenje! Otkrise nam i toplu vodu!!! Htedoh se uzdrzati od svakog komentara, ali nekako mi ne krenu za rukom.

  10. D. Vasiljevic каже:

    Kapa dole neakreditovanoj profesorki!

  11. Marija каже:

    Svaka je na mestu u ovom tekstu.Svaka čast za autora.E da li nam ovakvi tekstovi pomognu da se osvestimo!!

  12. vaspitacica каже:

    Sjajan tekst!!!

  13. GANAKUZMANOVIC каже:

    Javlja vam se roditelj jednog djaka.
    Znate li sta me je jednog dana pitalo moje dete:”Mama zasto nastavnici strajkuju ,jesmo li mi
    krivi za to?” E tada sam mu ispricala kako je nekada bilo.Kada sam ja isla u skolu znalo se ko je nastavnik a ko je djak.Znali smo da se stariji slusaju i postuju,imali smo strahopostovanje prema nastavniku i (prema spremacici,domaru….)a sada????
    Sada se vise nista nezna,ni ko je nastavnik,ni ko je djak ,sada ucenici maltretiraju nastavnike i profesore,i sve je poslo nizbrdo.Nisam ja za to da se vracamo u prosli vek,ali dok je bilo tako sve je bilo bolje.Sa novim pravima,zakonima,merama i pravilima deci pravimo “medvedju uslugu”.
    Ja kao roditelj vas podrzavam u svemu gore napisanom ali ako se vec borite izborite se i za to da deca moraju da nauce ko je ko .Moje dete je u trecem razredu i jos uvek postuje svoju nastavnicu ali se bojim sta ce biti za koju godinu ( ako propisi ostanu isti),i hoce li uopste “morati”da idu u skolu?,i kakva ce to skola biti,sta ce se u njoj uciti????
    postovanje za sve nastavnike i pozdrav….

    1. manuela каже:

      Ne sekirajte se za svoje dete. Dete koje ima roditelja kao sto ste vi postovace svoje nastavnike, roditelje. Svaka vam cast na iskrenom komentaru. Da je vise roditelja kao sto ste vi ne bismo ni imali mnogo problema.

  14. Mila каже:

    Sva nasa deca od vrtica do osmaka pa cak i srednjoskolci uskraceni su za nesto sto smo mi kao njihovi roditelji ili deke i bake imali u svom vrticu, osnovnoj skoli ili srednjoj skoli.Mi smo naucili neko vise neko manje ali smo svi edukovani da postanemo ljudi koji znaju sta znaci postvanje,….nasi se ucitelji nikad nece zaboraviti jer smo ih voleli bezuslovno ali avaj da ih neposlusamo, nasi nastavnici se nisu plasili da nas povedu na ekskurziju ne zato sto su nosili sibe sa sobom nego zato sto su nas naucili da budemo ljudi i da znamo ko je u kojoj ulozi a da da nezaboravim domare koji su spomenuti u gornjem tekstu hvala i njima za sve zaboravljeno a sacuvano. Mozda ce zvucati glupo ali hvala i onom ,,NEKOM,, ko je izmislio djacke uniforme,tada smo svi bili jednaki a najvaznija stvar u svemu je da smo i iz kuce uceni ko je ko sto to danas ili nije moguce ili se nema vremena sve je novac to jest trka za prezivljanje pa od kuce krece da roditelji imaju malo vremena za svoju decu koja na zalost jos od tad budu lisena osnovnog vaspitanja jer im roditelje menjaju kompjuteri a onda drustvo koje zbog propisa, novih pravila i sve cesce novih ministara prosvete, pa profesora koji svake godine izadaju nove knjige sa svojim potpisom…………..i tako smo izgubili u svim segmentima. Deca vise neznaju prave vrednosti ni porodice ni drustva pa tako i ono malo nasih divnih mladih ljudi odlazi u neke tudje zemlje gde ce se njihovo znanje ceniti a mi kao roditelji i kao drustvo smo na velikom gubitku bas zbog sto smo zaboravili na prave vrednosti pre svega na to da je jako vazno da se zna ko je ko i da se svaki covek treba postovati pre svega zato sto je covek a onda i po profesiji koju obavlja a ne po pravilima koje donose neke umisljene glavesine.

  15. Olga каже:

    Draga Ivana, sad mi je malo lakše. Vidim ni ti ne znaš kako da namažeš sve te bodove sa akreditovanih seminara deci na lebac kao ni ja .A da osmislimo neki seminar za to?
    Kada bi samo ministar pročitao ovaj tekst…………….(i shvatio ga kao što ga shvataju ove naše kolege ovde ) !
    Pozz 😉

  16. sanja каже:

    Bilo bi lepo kad bi se nasa prosveta bar jednom stvarno ujedinila i zivela kao musketari svi za jednog jedan za sve.mozda bi se tada nase skolstvo vratilo na izgubljen put pa da se zna ko je profesor a ko djak pa da ponovo slole budu VASPITNO OBRAZOVNE USTANOVE

  17. Jelica-KG-neakreditovana каже:

    Poštovana koleginice,
    ne vidim u čemu je Vaš problem. Stvoren je takav sistem, po kome svi možemo da budemo akreditovano pametni, lepi, uspešni, jednom rečju savršeni. Učenici, roditelji i naše malenkosti.A Vi se još bunite.
    Kako je mojim profesorima život bio dosadan bez portfolia, ŠRP-a, samovrednovanja, operativnih planova, itd. i kako oni zapravo veze sa životom nisu imali. A ja, glupača, sve ovo vreme im bila zahvalna na onome što sam iz škole ponela. Još sam bila ponosna…Mora da mi je svest sužena od emocionalnih trauma: ocenjivanja u prvom osnovne, vežbanja klavira, po neke kazne kada nisam dobra, pa onda činjenice da mi ne pada na um da se kod kuće žalim na učiteljicu…Strašno. Bolje da prestanem. Oduzeće mi licencu ovako traumatizovanoj.
    A zato sada… Deca su nam genijalci; svako prosečno dete uči klavir, violinu, harfu, drombulje,…ide na francuski, hebrejski, starogrčki,…trenira vaterpolo, veslanje, bacanje kladiva; sitna boranija kao što su razne sekcije i školska takmičenja se ne računaju, a pritom imaju sve petice. Hvala Bogu, pa ih država voli više od samih roditelja, te usvaja razne zakone, koji će ih od istih zaštiti. Koliko je samo tu materijala za portfolio… A tek za naš portfolio… Koliko mi imamo mogućnosti da se akdreditovano uzdignemo na seminarima: da naučimo kako se koristi facebook u nastavi, kako da držimo roditeljski sastanak, možda čak o to kako da predajete dubeći na glavi.
    A nekad,… usavršavli ste se tako što ste kopali po dosadnim, neatraktivnim knjigama, išli na neakreditovana predavanja, …
    Mislite pozitivno, draga koleginice.
    Srdačan pozdrav.

    1. Gorica каже:

      Svaka vam čast…..

  18. Cirkuzant каже:

    Svaka cast autorki teksta.Svaka joj je ka Njegoševa 🙂
    Inace,prilikom posete republičke inspekcije jednoj maloj školi na istoku Srbije,rece meni prosvetna inspektorka:,,Ti kao nastavnik,moras ako treba.i na prozor da se popenješ da animiraš učenike”.A ja prosvetni radnik,tek u povoju,slušam je i ne verujem šta priča.
    Tako da,ajmo braćo prosvetari da dubimo na glavama i visimo po prozorima.Da se spremamo da budemo najbolji cirkuzanti,jer kada nam ne produže ugovore,ne prime nas za stalno,izgubimo normu ili ne daj Bože posao,imaćemo veštinu viška da se posvetimo jednoj novoj delatnosti,koja je očigledno hit u svetu.
    S poštovanjem,
    prosvetni radnik,po zanimanju žongler i hodač na žici.

    1. Vesna каже:

      Vidis da inspektorka pojma nema jer da ima ne bi rekla popenjes nego popnes.
      Ministrari kompanija malo odlucili da se igraju s nama.Dobro je rekao Andric da je doslo vreme da pametan zacuti,budala progovori,a fukara se obogati.

      1. Cirkuzant каже:

        U popenjanju je i bila poJenta.Na žalost!

  19. Sasa каже:

    Svaka cast!!! I Vama , koleginice, a i majci GANAKUZMANOVIC!!!!

  20. Анонимни каже:

    Ovo treba ministru pod nos staviti da procita.:;

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама