Вишесатно гледање страних цртаћа и песмица на таблету, телефону или ТВ доводи до тога да малишани касније проговарају, јер им родитељи не посвећују довољно пажње, упозоравају логопеди.
Вишесатно гледање популарних цртаћа и песмица на енглеском има за последицу и то да наша деца често прво проговоре енглески, па матерњи језик! Многи родитељи због бројних обавеза, нажалост, све мање времена проводе с децом, све мање с њима причају.
Др сц. Наташа Д. Чабаркапа, логопед, каже за Курир да јој родитељи често говоре да су неке говорно-језичке фазе изостале код њиховог детета „и да се још увек није појавила функционална реч, иако дете има две, три, а у најтежем случају четири године“.
– Да би се говор развио, потребан је добар слух. Дете које не чује или има неку препреку при слушању неће развити говор на време. Битан је и податак из породичне анамнезе да ли је неко од родитеља касније проговорио, да ли су постојали неки од фактора ризика пре рођења, тј. у току трудноће. Међутим, такође, социоемоционална клима у којој дете одраста мора да буде стимулативна да би дете проговорило. Ако не причате са својим дететом, оно никада неће проговорити – објашњава др Чабаркапа и додаје да „прекомерна употреба технологије на раном узрасту излаже дете мноштву информација које не разуме, а комуникација је једносмерна“.
Телевизор, таблет и телефон нису саговорници.
– Када детету дате таблет или телефон, пустите ТВ, оно упија садржаје и на звучну стимулацију не мора да одговори, па зато касније има проблем да учествује у разговору. Мелодије говора у цртаним филмовима су углавном неприродне и некарактеристичне за спонтану комуникацију, па дете усваја погрешан образац. Боје су јарке, а слике се брзо смењују, што је интензиван стимулус за дечји нервни систем.
Она истиче и да су истраживања показала да се „говорно-језичка патологија код деце предшколског узраста повећала са 8,3 одсто (1953) на 63 одсто 2010“.
Истраживања Института за експерименталну фонетику и патологију говора су показала да дете од две године некада проведе и до седам сати дневно испред таблета. Чак и када једе.
– Најновији тренд је учење говора са ТВ. Много деце која ми долазе у центар су вишесатно проводила време поред телевизора, таблета или телефона, па се дешава да прва функционална реч буде на енглеском или на другом страном језику, а не на матерњем – каже она и додаје да је разлог „васпитна запуштеност“, јер су деца, због пословних обавеза и недостатка времена родитеља, препуштена бебиситеркама, бакама и вртићу.
Разговарајте с дететом
Родитељи се морају бавити дететом како би оно развило правилан говор, истиче др Чабаркапа.
– Морате њим да се бавите, да говорите, причате, показујете му и играте се с њим. Морате да детету будете говорник и саговорник и да створите комуникацију. Од првог дететовог удаха, тј. од првог крика на рођењу, преко вокала, назала, плозива, латерала, гласова, речи и реченица, стварате равноправног члана овог друштва.
Касније су могући и проблеми у школи
Др Наташа Чабаркапа каже и да вишесатно гледање садржаја на страном језику може довести до тога да дете отежано разуме матерњи језик.
– Може доћи до измењене артикулације, односно да гласови буду умекшани или да поједини гласови изостану. То у каснијем периоду може да доведе и до потешкоћа у усвајању школских вештина. – закључује др Чабаркапа.
Извор: Курир