Предавање које је професор Габор Мате, у својој осамдесетој години, одржао у Београду, изазвало је одушевљење публике у препуној сали. На позив Фондације Новак Ђоковић, овај светски признат стручњак за дечји развој, а нарочито за област трауме, одржао је низ предавања и радионица у региону.
Пре почетка гостовања у београдској МТС дворани, имали смо прилику да др Матеу поставимо неколико питања.
Тема трауме није довољно присутна у нашем друштву. Ипак, свест се полако развија и све већи број људи почиње да разумева утицај физичке казне, вербалног малтретирања и вређања детета, на његову психу. Оно о чему се ипак не говори довољно, а што преживљава велики број деце, јесте породица у којој их не виде. Мишљење које дете има о нечему, осећање према некој ситуацији, страхови, жеље, љутња. Читав низ осећања свако дете доживи у току дана, а одрасли их често не виде, не доживљавају, не разумеју. Страхове сматрају ирационалним, разлоге за љутњу баналним, мишљење детета неважним.
А како се осећају деца која одрастају на овај начин?
“Деца до три године имају емоционалне и физичке потребе. Када кажем потребе, мислим на неопходне услове које, ако немају, то омета њихов здрав развој. А сад размислите – какав се осећа одрастао човек, чије потребе нико не види, не уважава? Кад вас не разумеју, не труде се да вас схвате? То уме и те како да буде фрустрирајуће. А ви, као одрасла особа, вероватно чак и не зависите од тих људи који вас не схватају. Док дете у потпуности зависи од својих родитеља. И зато је то, да буде виђено од својих најближих, развојна потреба детета. Није то никакав луксуз, нити привилегија, већ потреба. Кад осећате да нисте схваћени, знате ли шта се дешава? Почнете да верујете да нешто није у реду с вама. ‘Јер, да је са мном све у реду, разумели би ме.'” – казао је професор Габор Мате.