Predavanje koje je profesor Gabor Mate, u svojoj osamdesetoj godini, održao u Beogradu, izazvalo je oduševljenje publike u prepunoj sali. Na poziv Fondacije Novak Đoković, ovaj svetski priznat stručnjak za dečji razvoj, a naročito za oblast traume, održao je niz predavanja i radionica u regionu.
Pre početka gostovanja u beogradskoj MTS dvorani, imali smo priliku da dr Mateu postavimo nekoliko pitanja.
Tema traume nije dovoljno prisutna u našem društvu. Ipak, svest se polako razvija i sve veći broj ljudi počinje da razumeva uticaj fizičke kazne, verbalnog maltretiranja i vređanja deteta, na njegovu psihu. Ono o čemu se ipak ne govori dovoljno, a što preživljava veliki broj dece, jeste porodica u kojoj ih ne vide. Mišljenje koje dete ima o nečemu, osećanje prema nekoj situaciji, strahovi, želje, ljutnja. Čitav niz osećanja svako dete doživi u toku dana, a odrasli ih često ne vide, ne doživljavaju, ne razumeju. Strahove smatraju iracionalnim, razloge za ljutnju banalnim, mišljenje deteta nevažnim.
A kako se osećaju deca koja odrastaju na ovaj način?
„Deca do tri godine imaju emocionalne i fizičke potrebe. Kada kažem potrebe, mislim na neophodne uslove koje, ako nemaju, to ometa njihov zdrav razvoj. A sad razmislite – kakav se oseća odrastao čovek, čije potrebe niko ne vidi, ne uvažava? Kad vas ne razumeju, ne trude se da vas shvate? To ume i te kako da bude frustrirajuće. A vi, kao odrasla osoba, verovatno čak i ne zavisite od tih ljudi koji vas ne shvataju. Dok dete u potpunosti zavisi od svojih roditelja. I zato je to, da bude viđeno od svojih najbližih, razvojna potreba deteta. Nije to nikakav luksuz, niti privilegija, već potreba. Kad osećate da niste shvaćeni, znate li šta se dešava? Počnete da verujete da nešto nije u redu s vama. ‘Jer, da je sa mnom sve u redu, razumeli bi me.'“ – kazao je profesor Gabor Mate.