Низак раст код деце проблем је који родитељи веома често не схватају озбиљно. Уобичајене фразе које понављају су „Вероватно ће израсти у пубертету, и ја сам тако.”
Истина је да треба бити опрезан и пратити кривуљу раста и то да ли дете достиже своју циљну висину. На систематским прегледима треба се интересовати за графикон раста и то да ли дете напредује у складу са очекивањима.
О овој теми, за Јутарњи програм ТВ Пинк говорила је др Маја Јешић, ендокринолог у Универзитетској дечјој клиници „Тиршова”.
„Основни метод за откривање поремећаја раста су редовни систематски предмети. Домови здравља имају графиконе раста на основу којих се утврђује да ли дете одступа од просека. Педијатар који прати дете прати и његову кривуљу раста и, ако процени да није остварен задовољавајући напредак, дете шаље код специјалисте”, почиње др Јешић.
На питање водитеља како родитељи могу да процене да ли је дете порасло довољно, доктор Јешић даје једноставан савет родитељима – ако дете није прерасло панталоне ни ципеле за годину дана, тренутак је да се јавите лекару. Брзина раста мања од 4,5 цм годишње је забрињавајућа, као и ако су родитељи високи а дете ниско, додаје.
Доктор Јешић наглашава да се кривуља раста детета прати се од самог рођења. Децу која су ситна рођена посебно треба пратити. Ако не надокнаде раст до 2. године, кандидати су за хормонску терапију раста.
Узроци ниског раста
„Низак раст своје узроке углавном проналази у генетици. Укратко, ниски родитељи – ниска деца. Али постоје и органски разлози – поремећаји исхране, дефицити хормона и хроничне болести и генетски поремећаји. За раст током детињства веома су важни и хормони штитне жлезде. Хипотиреоза, односно мањак хормона које производи штитна жлезда може резултирати нижим растом.” – каже др Јешић.
Шака открива потенцијалне проблеме
Снимком леве шаке процењује се биолошка зрелост детета и колико је кашњење за хронолошким узрастом. Што је кашњење веће, више нам говори да се ради о патолошком узроку недостатка хормона раста. Ако је то проблем, веома се успешно решава терапијом хормона раста и деца на крају достижу своју циљну висину.
„Врло је важно на време дијагностификовати проблем и пре пубертета почети лечење. Што се раније почне терапија, односно што дуже траје, боље ће резултате дати. То зато што се 80% телесне висине достиже пре и током пубертета. Код девојчица је тај раст нарочито изражен у првој половини пубертета, са растом дојки, а код дечака мало касније, са појавом косматости и променом боје гласа. После тога се порасте свега пар сантиметара.” – наглашава.
На питање о евентуалним нус-појавама хормонске терапије растом, докторка каже да хормон раста може да демаскира недостатке другог хормона, могу се јавити болови у зглобовима или главобоље. Али родитељи, како тврди, немају разлога за бригу. Деца су под надзором лекара два пута годишње и у случају било каквих нежељених промена, реагује се одмах и по потреби терапија хормонима искључује.
На крају, као савет родитељима, доктор Јешић каже да родитељи треба редовно да воде дете на преглед, да се интересују за графикон. Ако педијатар сугерише одлазак код ендокринолога, никако не треба чекати. „Долазе често родитељи са причом да ће сачекати пубертет да виде, јер су они тако у пубертету израсли. То је погрешно и може имати последице на дететов раст какве се у каснијем периоду не могу поправити” – закључује др Јешић.
А. Ц.