Nizak rast kod dece problem je koji roditelji veoma često ne shvataju ozbiljno. Uobičajene fraze koje ponavljaju su „Verovatno će izrasti u pubertetu, i ja sam tako.”
Istina je da treba biti oprezan i pratiti krivulju rasta i to da li dete dostiže svoju ciljnu visinu. Na sistematskim pregledima treba se interesovati za grafikon rasta i to da li dete napreduje u skladu sa očekivanjima.
O ovoj temi, za Jutarnji program TV Pink govorila je dr Maja Ješić, endokrinolog u Univerzitetskoj dečjoj klinici „Tiršova”.
„Osnovni metod za otkrivanje poremećaja rasta su redovni sistematski predmeti. Domovi zdravlja imaju grafikone rasta na osnovu kojih se utvrđuje da li dete odstupa od proseka. Pedijatar koji prati dete prati i njegovu krivulju rasta i, ako proceni da nije ostvaren zadovoljavajući napredak, dete šalje kod specijaliste”, počinje dr Ješić.
Na pitanje voditelja kako roditelji mogu da procene da li je dete poraslo dovoljno, doktor Ješić daje jednostavan savet roditeljima – ako dete nije preraslo pantalone ni cipele za godinu dana, trenutak je da se javite lekaru. Brzina rasta manja od 4,5 cm godišnje je zabrinjavajuća, kao i ako su roditelji visoki a dete nisko, dodaje.
Doktor Ješić naglašava da se krivulja rasta deteta prati se od samog rođenja. Decu koja su sitna rođena posebno treba pratiti. Ako ne nadoknade rast do 2. godine, kandidati su za hormonsku terapiju rasta.
Uzroci niskog rasta
„Nizak rast svoje uzroke uglavnom pronalazi u genetici. Ukratko, niski roditelji – niska deca. Ali postoje i organski razlozi – poremećaji ishrane, deficiti hormona i hronične bolesti i genetski poremećaji. Za rast tokom detinjstva veoma su važni i hormoni štitne žlezde. Hipotireoza, odnosno manjak hormona koje proizvodi štitna žlezda može rezultirati nižim rastom.” – kaže dr Ješić.
Šaka otkriva potencijalne probleme
Snimkom leve šake procenjuje se biološka zrelost deteta i koliko je kašnjenje za hronološkim uzrastom. Što je kašnjenje veće, više nam govori da se radi o patološkom uzroku nedostatka hormona rasta. Ako je to problem, veoma se uspešno rešava terapijom hormona rasta i deca na kraju dostižu svoju ciljnu visinu.
„Vrlo je važno na vreme dijagnostifikovati problem i pre puberteta početi lečenje. Što se ranije počne terapija, odnosno što duže traje, bolje će rezultate dati. To zato što se 80% telesne visine dostiže pre i tokom puberteta. Kod devojčica je taj rast naročito izražen u prvoj polovini puberteta, sa rastom dojki, a kod dečaka malo kasnije, sa pojavom kosmatosti i promenom boje glasa. Posle toga se poraste svega par santimetara.” – naglašava.
Na pitanje o eventualnim nus-pojavama hormonske terapije rastom, doktorka kaže da hormon rasta može da demaskira nedostatke drugog hormona, mogu se javiti bolovi u zglobovima ili glavobolje. Ali roditelji, kako tvrdi, nemaju razloga za brigu. Deca su pod nadzorom lekara dva puta godišnje i u slučaju bilo kakvih neželjenih promena, reaguje se odmah i po potrebi terapija hormonima isključuje.
Na kraju, kao savet roditeljima, doktor Ješić kaže da roditelji treba redovno da vode dete na pregled, da se interesuju za grafikon. Ako pedijatar sugeriše odlazak kod endokrinologa, nikako ne treba čekati. „Dolaze često roditelji sa pričom da će sačekati pubertet da vide, jer su oni tako u pubertetu izrasli. To je pogrešno i može imati posledice na detetov rast kakve se u kasnijem periodu ne mogu popraviti” – zaključuje dr Ješić.
A. C.