Doktor Branimir Nestorović na novoj LinkTV ima svoju emisiju – „Zdravo sa profesorom Nestorovićem”. U jednoj od epizoda on govori o povišenoj telesnoj temperaturi kod dece, tome kako je najbolje meriti, kad je vreme za lek i ostalim, za roditelje bitnim stvarima.
Telesna temperatura je naš odbrambeni mehanizam i to je individualna karakteristika. Svako ima svoju idealnu telesnu temperatura. Meni kad dođe majka i kaže: „Dete mi ima temperaturu”, ja je pitam kolika je to temperatura. Ona ako odgovori 37,4 ja kažem da to nije temperatura i ona se maltene uvredi. Udžbenici kažu da normalna temperatura kod čoveka ide od 35,5 do 37,8. Vidite da to za čak dva stepena može da varira. Postoje osobe koje imaju stalno nisku temperaturu.
Generalno, što je čovek krupniji imaće nižu, a što je sitniji višu telesnu temperaturu. To je kao kod životinja kokoške imaju 42, a slonovi 35.
Najpouzdanije je meriti temperaturu rektalno, ali ja to nikad ne bih radio. Može dete da se povredi. Merenje ispod miške je potpuno nepouzdano. Vi morate tačno da nađete i pogodite arteriju ispod miške i tu da prislonite toplomer i držite 10 minuta. A ono što je najnezgodnije jeste da vi kad detetu date lek i temperatura se spusti, njemu se ispod miške može zadržati toplota još 8 do 10 sati. Merenje na čelu je takođe nepouzdano, bubna opna isto.
Kako onda meriti tempraturu?
Pa lepo, stavite ruku na čelo i vidite da li je vruće. Šta vas briga šta će toplomer da kaže? Vas treba da interesuje kako se dete ponaša. Ako je temperatura povišena i dete se igra, što biste mu davali lek?
Ono što svakako treba uraditi kad je dete malaksalo i ima visoku temperaturu, treba mu izmeriti puls. Ako je puls neproporcionalno visok u odnosu na temperaturu (on se povećava 10 udara u minuti za svaki stepen temperature i to je normalno) to je onda znak da se nešto događa, da dete ima neku infekciju koja treba da se leči.
Najinteresantnije je to neko smešno verovanje da će temperatura stalno da raste ako je ne skidate. Ako temperatura treba da ide do 39,6, ona će toliko da ide, neće preko. Naravno, ono što prvo roditelji rade – daju detetu lek za temperaturu. Ali ti antipiretici su lekovi koji se koriste za lečenje reumatizma i oni obaraju imunitet. Zato s njima treba biti vrlo oprezan.
Dakle, ako dete loše izgleda, ako je malaksalo, ima bolove, onda u redu, dajte lek. Ali ne čim vam se učini da je temperatura malo više skočila.
Skidanje temperature utopljavanjem (preznojavanjem)
Mnogima su kao deci na taj način skidali temperaturu. Ipak, taj metod je dobar za odrasle, za decu nije jer mogu da dobiju fras. Preznojavanje je odlično jer vi strahovito podignete temperatudu, još preko one povišene, i onda ona krene da pada.
Naš organizam savršeno funkcioniše, on sve zna šta treba da radi, vi samo treba da ga usmerite. Dakle, utopljavanje ne za decu do 6 godina.
Ne treba se plašiti temperature, ona je veoma korisna, ne treba je suzbijati tek tako. Treba tražiti uzrok.
Komovica, sirće, jazavičja mast…
Ovo su jako loše metode skidanja temperature. Kad imamo temperaturu, mi se znojimo, izlučujemo vodu, ona isparava i odnosi toplotu. E sad vi na kožu namažete alkohol koji jako brzo isparava i rashladi kožu. Ta koža kad se rashladi ona će izazvati povećano stvaranje toplote jer je organizam to prihvatio kao rashlađivanje. Prema tome, krvni sudovi se suze, zbog hladnoće, toplota se stvara i temperatura u unutrašnjosti raste, a ne može da se ispolji na koži i tada deca dobijaju fras. Ako uopšte skinete temperaturu, to će biti na kratko.
Koliko dana dete sme da bude kod kuće pod temperaturom
Mi kažemo da dete sme da bude kod kuće tri dana. Ako dete pet dana ima ozbiljnije povišenu temperaturu u odnosu na svoju redovnu, onda tu već nečeg ima.
Ono što detetu najviše smeta su trenuci kad temperatura skače. Tad se dešava nešto u organizmu. Ako dete po ceo dan ima 39, neće to dete nešto bogznašta da bude bolesno.
Priredila: A. Cvjetić