„Организација времена једна је од насушних потреба савременог човека. Морамо умети да направимо приоритете. Ако дозволимо да се анархично одвија живот, онда ћемо, као одговор, имати управо неодговорност и избегавање обавеза.“ – каже, у једном од својих многобројних предавања на тему савремене породице клинички психолог доктор Влајко Пановић.
А како децу томе научити? Како им помоћи да стекну вештину планирања времена и постављања приоритета? Ова вештина је, није то никаква тајна, кључ будућег успеха и то не само у пословном смислу. Др Пановић даје конкретан предлог и открива како он у својој пракси саветује породице.
– Један од добрих начина које ја у својој пракси примењујем, јесте да читава породица сваке вечери на једном парчету папира направи планове активности. Свако за себе. Дакле, устајање ујутру, прање зуба, облачење, доручак… Зашто је то важно? Реченица која следи је мелем који деци треба, а она гласи: ‘Плана се не морамо увек придржавати, али га морамо правити.’ Зашто? Па да бисте ви нешто ставили на папир, морате укључити мозак. Чекај, који је сутра дан? Аха, среда. Шта имам сутра од обавеза? Фудбал, енглески… Покрећу се ментални процеси, где ми размишљамо уместо да пустимо да нас носи стихија. А онда направите један квадратић и поделите га на четири дела. Горе лево напишете ХИТНО, десно БИТНО, доле МАЊЕ ХИТНО и МАЊЕ БИТНО. ПА се ту распореде све обавезе и задаци за тај дан. Тако учимо децу да планирају и праве приоритете у том организовању својих активности. Рецимо, за три дана имам контролни који је и хитан и битан, али за два дана и рођендан код неког јако доброг друга. И онда се ту праве приоритети како постићи све на време, чему колико времена посветити…“ – објашњава др Пановић.
Ако на овај начин правимо планове сваке вечери, каже он, тако градимо навику да се ментално укључимо и правилно постављамо приоритете. Ипак, додаје, чињеница је да не можемо баш увек да испунимо оно што смо планирали. Аутобус се покварио, штрајкују таксисти у граду и не можемо да стигнемо тамо где смо кренули… Десило се нешто ван наше контроле. Отуд реченица с почетка текста, да план морамо правити, али не морамо га увек остварити.
– Свако ко је направио план стави на фрижидер. Не контролишете дете да ли је испунило, то је врло важно! Нека он прави планове. Ако их подсећате, опет ће се ослањати на вас. Сваког дана, истрајно, правите нови план. Отприлике три до четири недеље треба да понављамо неку активност да би она прешла у навику. Људски мозак се понаша тако да активност коју понављамо у нашем мозгу изазива промене и то бива зацртано као траг, а на спољном плану то је оно што зовемо навика. Зато је битно да увек афирмишемо ту потребу да се истраје са понављањем акције. – објаснио је овај клинички психолог са врло богатим искуством у раду са породицама.
Ево примера који даје др Пановић како да то објасните деци, па да разумеју.
– Погледате ујутру кроз прозор и видите снег навејао, све бело. После пет минута погледате и видите стопе, неко је прошао. После пола сата ту је већ пртина, а након сат времена ту је стаза, утабана. Ако једну песмицу поновимо три пута запамтићемо једну строфу, а после пет читања, знаћемо више.
Кад деца тога постану свесна, читање књига и учење иде им лакше јер знају да су кренули ка неком циљу и да ће им, ако буду истрајни, остати више времена за игру и креативност, објаснио је др Пановић