За децу је важно да буду напољу, а загађен ваздух им штети. Да ли да их изведем или не?
Ово је питање које је, вероватно, сваки родитељ који живи у Београду, Ваљеву или неком другом граду са високим степеном загађења, себи поставио. Да ли да оставим дете у стану и тиме му ускратим могућност да трчи, буде у контакту са природом, игра се и развија онако како би једно дете и требало, или да га изведем и изложим загађеном ваздуху за који кажу да у Србији убије више људи годишње него игде на свету?
Овде нема доброг решења, бира се само мање зло, а родитељ је тај који одлуку доноси.
Др Елизабет Пауновић, некадашња директорка Европског центра за животну средину и здравље, сада консултанткиња СЗО за исту област каже да децу свакако не треба изводити напоље кад је загађење високо.
„Не саветујем физичку активност деце када је ваздух екстремно загађен. То је стручни став и јавноздравствени савет прихваћен широм света међу стручњацима. Није упутно ни бебе у колицима шетати.“ – каже др Пауновић.
Она додаје да су деца најосетљивија на утицај загађеног ваздуха и да последице могу бити тренутне, попут отежаног дисања, али и дугорочне ако је излагање загађеном ваздуху дуготрајно.
„Деца нису мали људи, они дишу брже него одрасли, па уносе већу количину загађеног ваздуха. Осим тога, зависно од узраста имају и такозване прозоре осетљивости, када су услед фаза у развоју појединих органа, посебно осетљива на поједине загађујуће материје из ваздуха.“ – објашњава др Елизабет Пауновић.
„Проблеми са загађеним ваздухом су постојали и раније, нарочито у зимском периоду, због индивидуалних ложишта која користе лигнит и дрва, због саобраћаја, неадекватног управљања отпадом, индустријског загађења и базирања наше електроенергетике на лигниту. Са екстремном урбанизацијом, сечом зелених површина, порастом броја возила, као и због недовољног броја домаћинстава повезаних на даљинско грејање на гас или гасификације, проблем који је постојао годинама сада је ескалирао, посебно у Београду, али и у другим градовима.“ – каже др Пауновић.
Према њеним речима, свест људи јесте промењена, па они сад знају да загађен ваздух убија. Нажалост, није промењена и свест доносилаца одлука.
По проценама СЗО у Србији годишње умре пре времена око 6700 људи услед загађеног ваздуха, од тога у Београду око 1800.
„У Београду, Ваљеву, Ужицу, Бору, Косјерићу… средња годишња вредност најштетнијих загађујућих материја из ваздуха (најситније честице 2.5 микрона и мање које из плућа улазе у крвоток и ту се таложе и изазивају системске ефекте и болести) је по резултатима званичних мерења око 30-40 микрограма по кубном метру на годишњем нивоу. Нови водич СЗО за ваздух и здравље каже да не треба да пређе пет ако не желимо негативне ефекте по здравље.“ – објаснила је др Пауновић.
Она додаје да су нови водич развијале стотине светских експерата последњих пет година систематски прегледајући сву доступну научну литературу и да је он, за разлику од оног из 2005. године, поставио нове, стриктније препоруке јер су и научна сазнања у последњих 15 година нарасла.
„Оно што треба радити је да се проблем решава целе године, како на нивоу локалних самоуправа, тако и на државном нивоу, а то значи усвојити и државни и локалне Планове за ваздух који ће садржати и активности по годинама које ће бити предузете, али и индикаторе којима ће се мерити успешност. За мене као лекара веома је озбиљна ситуација када хиљаде људи умиру од загађеног ваздуха, а те смрти се могу спречити смањењем загађења. Ако данас почнемо систематски да спроводимо те активности, за 5-10 година ће бити боље, зато морамо почети сада и одмах.“ – закључује др Пауновић.