Dr Paunović: Kad je vazduh zagađen deca ne treba da budu napolju, ni bebe u kolicima ne treba šetati

1 novembra, 2021

Za decu je važno da budu napolju, a zagađen vazduh im šteti. Da li da ih izvedem ili ne?

Ovo je pitanje koje je, verovatno, svaki roditelj koji živi u Beogradu, Valjevu ili nekom drugom gradu sa visokim stepenom zagađenja, sebi postavio. Da li da ostavim dete u stanu i time mu uskratim mogućnost da trči, bude u kontaktu sa prirodom, igra se i razvija onako kako bi jedno dete i trebalo, ili da ga izvedem i izložim zagađenom vazduhu za koji kažu da u Srbiji ubije više ljudi godišnje nego igde na svetu?

Foto: Canva

Ovde nema dobrog rešenja, bira se samo manje zlo, a roditelj je taj koji odluku donosi.

Dr Elizabet Paunović, nekadašnja direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje, sada konsultantkinja SZO za istu oblast kaže da decu svakako ne treba izvoditi napolje kad je zagađenje visoko.

“Ne savetujem fizičku aktivnost dece kada je vazduh ekstremno zagađen. To je stručni stav i javnozdravstveni savet prihvaćen širom sveta među stručnjacima. Nije uputno ni bebe u kolicima šetati.” – kaže dr Paunović.

Ona dodaje da su deca najosetljivija na uticaj zagađenog vazduha i da posledice mogu biti trenutne, poput otežanog disanja, ali i dugoročne ako je izlaganje zagađenom vazduhu dugotrajno.

“Deca nisu mali ljudi, oni dišu brže nego odrasli, pa unose veću količinu zagađenog vazduha. Osim toga, zavisno od uzrasta imaju i takozvane prozore osetljivosti, kada su usled faza u razvoju pojedinih organa, posebno osetljiva na pojedine zagađujuće materije iz vazduha.” – objašnjava dr Elizabet Paunović.

“Problemi sa zagađenim vazduhom su postojali i ranije, naročito u zimskom periodu, zbog individualnih ložišta koja koriste lignit i drva, zbog saobraćaja, neadekvatnog upravljanja otpadom, industrijskog zagađenja i baziranja naše elektroenergetike na lignitu. Sa ekstremnom urbanizacijom, sečom zelenih površina, porastom broja vozila, kao i zbog nedovoljnog broja domaćinstava povezanih na daljinsko grejanje na gas ili gasifikacije, problem koji je postojao godinama sada je eskalirao, posebno u Beogradu, ali i u drugim gradovima.” – kaže dr Paunović.

Prema njenim rečima, svest ljudi jeste promenjena, pa oni sad znaju da zagađen vazduh ubija. Nažalost, nije promenjena i svest donosilaca odluka.

Po procenama SZO u Srbiji godišnje umre pre vremena oko 6700 ljudi usled zagađenog vazduha, od toga u Beogradu oko 1800.

“U Beogradu, Valjevu, Užicu, Boru, Kosjeriću… srednja godišnja vrednost najštetnijih zagađujućih materija iz vazduha (najsitnije čestice 2.5 mikrona i manje koje iz pluća ulaze u krvotok i tu se talože i izazivaju sistemske efekte i bolesti) je po rezultatima zvaničnih merenja oko 30-40 mikrograma po kubnom metru na godišnjem nivou. Novi vodič SZO za vazduh i zdravlje kaže da ne treba da pređe pet ako ne želimo negativne efekte po zdravlje.” – objasnila je dr Paunović.

Ona dodaje da su novi vodič razvijale stotine svetskih eksperata poslednjih pet godina sistematski pregledajući svu dostupnu naučnu literaturu i da je on, za razliku od onog iz 2005. godine, postavio nove, striktnije preporuke jer su i naučna saznanja u poslednjih 15 godina narasla.

“Ono što treba raditi je da se problem rešava cele godine, kako na nivou lokalnih samouprava, tako i na državnom nivou, a to znači usvojiti i državni i lokalne Planove za vazduh koji će sadržati i aktivnosti po godinama koje će biti preduzete, ali i indikatore kojima će se meriti uspešnost. Za mene kao lekara veoma je ozbiljna situacija kada hiljade ljudi umiru od zagađenog vazduha, a te smrti se mogu sprečiti smanjenjem zagađenja. Ako danas počnemo sistematski da sprovodimo te aktivnosti, za 5-10 godina će biti bolje, zato moramo početi sada i odmah.” – zaključuje dr Paunović.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama