О деформитетима кичме, колена, стопала и комплетног скелета код деце, о томе како спречити и како лечити, како проблем препознати, говори др Душко Спасовски, специјалиста ортопедске хирургије и трауматологије на Институту за ортопедско-хируршке болести „Бањица”, за ТВ Курир. Најинтересантнје делове тог разговора смо приредили и ево шта он каже.
Деформитети који се код деце јављају су бројни, неки су тешки, неки лакши. Тешки су заиста ретки. Најчешће виђамо деформитете трупа, колена, скочних зглобова, у мањој мери шаке и грудног коша.
Највећи број тих проблема су различите манифестације лошег држања. То је растући проблем. Деца се све мање крећу, све је мање квалитетног кретања, а све више времена проводе у пасивном положају, под утицајем екрана, којима су изложени од раног детињства. Недостатак активности и то што уместо у трчању деца проводе време пред екраном највећи је савремени узрочник деформитета код деце.
Рекли сте квалитетно кретање, шта то значи?
Често нас то питају, и нас а верујем да тај савет родитељи траже и од васпитача и учитеља: „Докторе, дете има 4 године, на који спорт да га дам?” или кад дођу с проблемом који је већ очигледан, често кажу: „Дете има 12 година и не тренира ништа јер не жели.”
За децу предшколског узраста психофизички је најбоља слободна игра, безбедносно контролисана. Највећи број спортова за децу постаје корисно да их деца тренирају од 7. године.
Не треба заборавити да оно што је за децу најпожељније јесте слободна структурирана игра где се дете креће уз помоћ реквизита. Данас и деца и родитељи верују да је то седење и покретање прстића.
Од 7. године па надаље, дајемо савете сходно конституцији, посматрајући колена, ноге, стопала, труп, какав је афинитет, какве су могућности родитеља за организацију – од свега тога зависи да ли ће дете тренирати фудбал, кошару, или пливање, гимнастику.
Постоје спортови о којима мало њих размишља а веома су корисни. Нпр. мачевање. Оно може терапијски деловати, јер носи вишеструко асиметрично покретање. Увек се ради истом руком, па ако је рецимо тој руци потребна терапија, мачевање може бити одлична подршка.
Наравно, битна је и жеља детета да се тиме бави.
Значи, ваша је препорука да се дете прво прегледа, па тек онда да донесемо одлуку за бављење спортом?
Ако желимо да спорт буде превентива или подршка терапији, онда да, треба се свакако посаветовати с лекаром. Јер више пута се десило, кад пацијенти после неког времена након добијеног савета дођу на контролни преглед, да ми кажу да су деца и постала веома добра у том препорученом спорту и заволела га и да то више за њих није само терапија.
Шта су лакши деформитети, а шта тежи? Рецимо сколиоза и хиперкифоза?
Сколиоза и хиперкифоза нису лаки деформитети. Захтевају озбиљно и дуготрајно лечење, некад и оперативни захват.
Наравно, постоје благе костуралне промене на трупу које родитељима изгледају као кифлоза (крива кичма). То некад јесте, некад није тако, али након прегледа доктор ће дати задатке родитељу, какве врсте моторичких активности дете треба да извршава да би деловали превентивно и спречили деформитет. Најбоље је спречити. То изискује много напора и за родитеља и за дете, али може бити много теже ако не ураде све што могу и дозволе да се деформитет развије.
Даље, кад су у питању колена, неретко се дешава да родитељи дођу и кажу: „Дете има три године и криве ноге, шта да радимо?”. Деца не расту симетрично, чак ни по томе који делови тела расту у које време. Ноге рецимо пред пубертет нагло расту а труп не, па се јављају неке болести које стварају панику, а заправо су само пролазне. Кад знамо да ће, рецимо проблем „икс-ногу” највероватније природа да реши до 4, 5, 6. године, не предузимамо ништа да не бисмо направили супротан проблем и на крају добили „окс-ноге”. Пратимо, па предузимамо ако је потребно, ако природа није одрадила посао. Ту је битан и генетски део. Родитељи не гледају себе. Ако и они имају неки деформитет, па га примете и код детета, једноставно се морају помирити с тим да можда никакве вежбе неће у потпуности решити проблем.
Мислим да је важно причати и о стопалима. У првих неколико месеци или годину дана деформитети могу бити последица држања у стомаку па се то најчешће вежбама санира. Нама су амбуланте често пуне забринутих родитеља који су дошли јер су уверени да њихово дете има равна стопала, а дете заправо уопште нема проблем. Проблем је у томе што родитељи посматрају дете док стоји мирно. Кад ту стопала изгледају равно, то изгледа као деформитет. Кад би се та деца подигла на прсте и када би се појавио нормалан крив лук, то би значило да дете нема деформитет, него постоји флексибилност стопала, тако да су на равној подлози равна, али кад дејствују мишићи појави се лук. Та стопала не само да нису равна, већ предвиђају спортску конституцију. Таква деца не да немају равна стопала, него треба да добију препоруке како најбоље да своју конституцију у спорту искористе.
У сваком случају да бисте очували свој скелет веома су битне три ствари – здрава исхрана, много кретања и позитиван став.
Приредила: А. Ц.