Нови уџбеник Креативног центра за предмет Психологија за гимназије и средње стручне школе осмислио је и написао др Жарко Требјешанин, а илустровао Душан Павлић. Уџбеник је усклађен са новим програмом и, како његов аутор сам каже “замишљен тако да подстакне младе да критички, слободно размишљају о проблемима појединца као личности и као члана друштвених група”.
О томе где је предмет Психологија у нашем образовном систему, колико је важан и по чему се нови уџбеник разликује од претходних, за Зелену учионицу говори др Жарко Требјешанин.
Које су одлике новог програма за предмет Психологија?
Нов програм је еластичнији у односу на ранији јер мање инсистира на садржају и меморисању података, законитости и теорија, а много више на исходима, односно на томе да ученик научи да разуме и користи те податке и теорије у животу. На крају, да боље разуме самог себе, своје дилеме, проблеме, као и да боље разуме своје вршњаке, пријатеље, родитеље, наставнике итд. Нов програм доноси и већу слободу аутору уџбеника (не мора строго да се држи редоследа и садржаја тематских целина, може неке садржаје да дода итд.). Управо зато у овом издању Психологије имао сам прилику да додам неке нове садржаје (еволуциону и позитивну психологију, проблеме закључивања и доношења одлука на основу хеуристика итд.), као и да више пажње и простора посветим пре свега личности (структури, динамици, теоријама личности), која представља целину (непоновљиво јединство психичких особина и процеса), док су раније, према програму, у првом плану били изоловани процеси и стања (опажање, учење, памћење, интелигенција, осећања итд.).
Нов уџбеник за предмет Психологија, чији сте аутор, недавно је објављен у издању Креативног центра. Како је конципиран и које новине доноси?
Када сам се прихватио незахвалног и веома тешког посла писања уџбеника за предмет Психологија, имао сам пред очима пре свега шеснаестогодишњег ученика, његове способности, интересовања, потребе. Настојао сам да направим савремен, обухватан, информативан и занимљив уџбеник, који ће ученицима бити користан, разумљив и близак. Желео сам да их ова књига уведе у узбудљив свет психологије као науке и да у њему нађу одговоре на многа питања која муче данашње девојке и младиће. Он је замишљен тако да подстакне младе да критички, слободно размишљају о проблемима појединца као личности и као члана друштвених група. Нов програм ми је омогућио да се у новом издању продубљеније позабавим интимним проблемима адолесцената, идентитетом (развојем, кризама, конфузијом), емоцијама (посебно љубављу, партнерским односима), мотивима, конфликтима и њиховим решавањем, болестима зависности, као и проблемима у интерперсоналним односима, ставовима, стереотипима, предрасудама и вршњачким насиљем (узроцима, облицима, превенцијом и третманом).
Већ деценијама професија психолога привлачи велики број будућих бруцоша, па је ово један од најтраженијих смерова на Бeoградском универзитету. Шта мислите, зашто је то тако?
Психологија је данас, али и више деценија уназад, убедљиво најтраженији студијски програм на Универзитету у Београду (за једно место јавља се седам кандидата!). Разлога има више. Психологија је за многе изузетно привлачна наука, за мене најлепша и најузбудљивија. Она је, због својих добро утемељених емпиријских истраживања, ваљаних метода, техника, добро заснованих теорија, стекла велики углед у друштвеним наукама и зато је бројни стручњаци сматрају науком будућности. Младом човеку, заинтересованом за сопствени унутрашњи живот, емоционални и когнитивни, али и за сналажење у социјалним, међуличним односима, за проблеме у вербалној и невербалној комуникацији итд., психологија нуди поуздане и драгоцене одговоре. Најзад, примењена психологија (клиничка, здравствена, педагошка, спортска психологија, психологија маркетинга, менаџмената, људских ресурса итд.) омогућава психолозима да се запосле на многим новим радним местима.
Да ли би требало да психологија у неком свом облику пронађе место и у основним школама?
Ово је врло важно питање и добро је што сте га поставили. Одавно сам предлагао Друштву психолога Србије и Одељењу за психологију да покрену иницијативу за увођење предмета Познавање менталног живота (или Познавање психичког света). Ако деца уче о свету природе и друштва, ако уче апстрактне предмете, као што је математика, о физичким и хемијским појавама, зар није логично да би требало да науче нешто основно о свом унутрашњем, личном, субјективном свету, о душевним појавама које су им блиске, о међуљудским односима (посебно с родитељима, ближњима, пријатељима), који су конкретни и за које су лично заинтересовани? И да онда то знање употребе у решавању бројних свакодневних стресних ситуација, сукоба с родитељима, вршњацима, да науче како да ненасилно решавају сукобе у школи, како да савладају трему, како да уче успешније, брже и боље, да избегну зависност од дроге, интернета, коцке…
Колико је важно да учитељ, наставник, па и васпитач, има основна знања из психологије и шта је то што им познавање психологије и развоја детета може донети у свакодневном раду?
Васпитачи, учитељи и наставници данас имају неупоредиво више теоријских и практичних знања и компетенција неопходних за обављање свог изузетно важног, сложеног и одговорног посла. То знам поуздано зато што сам и сâм предавао Психологију личности на Учитељском факултету (учитељима и васпитачима), а и одржао сам мноштво пригодних предавања васпитачима у предшколским установама (о развоју деце, дечјим играма, значају бајке за децу, о традиционалом и савременом васпитању). Данас су педагози веома добро обавештени о достигнућима педагошке психологије, односно психологије образовања, али, наравно, неопходно је да продубљују и проширују своја сазнања, да усавршавају социјалне вештине и шире репертоар дидактичких средстава у раду с децом и младима. Интернет је, рецимо, битно изменио процес преношења знања и зато је неопходно да педагози добро упознају његове велике потенцијале (али и лоше стране) како би оспособили децу да га користе на конструктиван и продуктиван начин.