“Dosada” znači da niko i, što je još važnije, nikakve sprave ne stimuišu vaš um, i da ste slobodni da sami sebi osmislite zabavu ili sedite zamišljeno u tišini.
Draga deco,
nešto mi je na srcu već duže vreme i želim to da podelim sa vama. Leto je na pragu i nije dugo trebalo da jedno od vas izgovori one tri čuvene reči: “Dosadno mi je.”
Dušice moje drage, plodovi moje utrobe, moram vam nešto objasniti.
Dosadno vam je. Niste bolesni. Niste žrtve strašne sudbine. Ne doživljavate veliku tragediju niti ste u ličnoj krizi.
Neprijatnost koju doživljavate, prethodne generacije su nazivale “stanje mirovanja”. Dosada pruža mogućnost za nešto što se zove “slobodna igra”. Da li me pratite, dragi moji?
Bebice moje mile koje volim svim srcem, vi ste ljudska mladunčad sa potpuno funkcionalnom maštom, i tražim od vas da je upotrebite.
Ovo će vas možda iznenaditi, ali kad je mama bila devojčica, muzika se nije skidala sa interneta, niti sam imala Ajped. Da, imala sam TV, ali zbog, kako da se izrazim, više nego oskudnih porodičnih finansija, imali smo samo oko 10 kanala. Dok su neki moji drugari uživali u Nikelodeonu, ja sam gledala državnu televiziju i mnoga popodneva provela gledajući stare crno-bele serije. Naš televizor primao je signal zahvaljujuć žičanoj vešelici zakačenoj za šraf. Tako da ću, kada mi kažete da vam je dosadno i da na televizoru sa 200 kanala ne možete da nađete ništa za gledanje, reći da je to obično sr…
“Dosada” znači da niko i, što je još važnije, nikakve sprave ne stimuišu vaš um, i da ste slobodni da sami sebi osmislite zabavu ili sedite zamišljeno u tišini.
Dosada nije problem koji treba rešavati. To je svrab koji počešete. Dosada je izvor ideja. Radoznalost koja nežno kuca na vrata vašeg uma, tražeći da se igra.
Dosađivanje je sedenje ispred crnog platna. Beskraj mogućnosti. Vi ste kapiteni sopstvenog broda, a ispred vas prostiru se tamno plavi okean i bistro nebo.
Kada dođete da mi se žalite kako vam je dosadno, znajte da se neću ljutiti. Još uvek ste mladi mornari i niste ovladali tehnikom plovidbe. Kao vaš roditelj, uputiću vas, ali neću vući vas brod. Jeste li me čuli?
Neću vući vaš brod.
Neću vući vaš brod.
Neću vući vaš brod.
Biću vaš privremeni kompas.
Spremni? Posado, svi na palubu!
Usmerite svoje oči prema Ostrvu plakara za školski pribor. Legenda kaže da je krcato flomasterima boja dragulja i makazama tako oštrim, da mogu da preseku najtvrđi kolaž papir koji je ljudska vrsta ikada napravila.
Ili da vas uputim u pravcu Džungle sudnjeg dana, poznate i kao naše dvorište. Priča se da je trava zelena kao smaragdi a bazen sa peskom prepun lopatica iz plastikare.
Ako nijedno od ova dva mesta ne zagolica maštu, uđite, ako se usuđujete, u Špilju slomljenih igračaka. Vaša soba je na spratu.
Još uvek vam je dosadno? Pridružite mi se, nemilosrdni gusari, u ribanju palube.
Nisam ni mislila da hoćete. Dakle: paljba!
Izvor: detinjarije.com