Драга кћери, покушаћу да објасним зашто је твоја радосница полупразна

новембар 25, 2015

Драга кћери,
Прогони ме једна ноћна мора већ месецима. Ти ми прилазиш, као несигурна десетогодишњакиња и питаш: „Мама, могу ли да видим своју радосницу? Потребни су ми неки датуми и информације за један школски пројекат.”
Скривајући поглед и сузбијајући сузе стида, проналазим дубоко у фиоци плаво-жуту књигу. Ти је узимаш из мојих дрхтавих руку. Неколико честитки, наруквица из породилишта са бројем 534 и још пар ситница испадају из ње. За тебе, то је само гомила неорганизованих ситница које ништа не значе. Али ја се сећам. На том папирићу је први круг који си нацртала. Тај смајли који личи на кромпир? Први пут кад си мене нацртала, са непуне три године. А тај колаж од отисака прстију? Твој први пројекат у вртићу. 

Листаш жуте папире и тачно знам шта видиш. Гомилу наизглед обичних фотографија и превише празних страна.
Ево и фотографије изласка из болнице. Сва си смежурана и ружичаста.

Прочитајте и Ћерка ми је рекла да жели да постане мајка. Ево шта сам све …

Види, 26 слика са твог првог рођендана… пар из паркића где смо ишли да се играмо… ево и првог дана вртића! Не, нису то сузе на мојој јакни, то су капи кише… Ниједна слика са опроштајне журке из вртића ни поласка у школу…
На крају, пар руком написаних бележака:
7 недеља: Још не спава, али види ти само тај осмех!
5 месеци: Изгледа да излазе зубићи. Глође све што може да дограби.
11 месеци: Први корак!
29 месеци: Одлучили смо да оставимо дуду. Ух, колико нам само недостаје…
Прескачеш празне стране и стижеш до стране са првим зубима. Непопуњене. Само поред првог зубића стоји само месец кад је избио, пошто сам касно записала и већ била заборавила датум.
И видим твој збуњен и оптужујући поглед: Не волиш ме. Да ме стварно волиш, направила би ми радосницу на коју бих била поносна. Записала би све важне ствари да ништа не заборавимо. Зар ти није било важно? 

Прочитајте и Како да мајка и ћерка проведу квалитетно заједничко време …

Ево, пробаћу да ти објасним:

Нисам записала тачан дан кад си изговорила своју прву реч јер сам била презаузета тапшањем, упијањем тог слатког гласића и тог првог „мама” које сам толико чекала! Била си тако радосна кад си видела моје узбуђење, тако поносна и понављала ту реч још сто пута. Желела си да те слушам и радујем се. И баш то сам и урадила.
Није било времена да узмем радосницу у руке тог дана кад ти је избио први зуб јер си била толико узнемирена и нервозна да ниси дозвољавала да те спустим ни на један секунд. Само си хтела да те носим, држим и певам ти. То сам и радила.
Заборавила бих да запишем колико си била тешка после сваке контроле јер си после свих вакцина и чекања код доктора кући увек долазила уморна и плачљива и ниси желела да се одвојиш од мене. И тако смо се мазиле и гледале Нодија док нам се обема није поправило расположење.

Прочитајте и Ћерка је магично биће – 11 чињеница које то доказују!

Нисам записала од чега је била торта на твом другом рођендану јер сам научила лекцију на првом. Уместо велике скупе журке, направила сам сама једноставну торту, сендвиче, надувала балоне, позвала оне другаре које знам да највише волиш и уживала у сјају у твојим очима и радости док отвараш поклоне. Кад се све завршило, нису те интересовали поклони. Само си хтела да цепамо и бацамо украсни папир у који су били умотани. То смо и урадили.
И није тачно да нисам покушала да сликам твој полазак у школу. Истина је да су ми очи биле толико пуне суза да нисам смела да подигнем поглед да неко не би приметио. Али покушала сам да сликам.
И сваки пут када би наишло кишно поподне и ја помислила: „Е, баш бих сад могла да попуним радосницу!” једна буцмаста песница би ме ухватила за ногу а осмех који разоружава би само изустио: „Мама, дођи да се играмо заједно.”. И баш то сам и урадила… Сваки пут.
Извор: www.huffingtonpost.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


3 коментара на "Драга кћери, покушаћу да објасним зашто је твоја радосница полупразна

  1. Dijana Zmija каже:

    Lepa priča koja za mene ne važi. Ja sam ludački popunila sve do sada u radosnici koju sam napravila ćerci, odvojila i od sna al zapisala sve u detalj…Jer znam koliko je meni bilo bitno da sve znam a moji roditelji nisu stizali da sacuvaju sve uspomene.

  2. Milana каже:

    nebuloza…postigla sam sve i prepunila radosnicu ,ni jedan detalj ne fali, zivopisno opisana sa sve fotografijama.pa nije tacno da ne moze neko d aodvoji 10 min da nesto napise,a realno to se sa radosnicom ne radi svaki dan..cak je i radosnica mog drugog sina ispunjena ,sa zadovoljstvom i ljubavlju ..a samo zato da i oni jednog dana uzivaju u tme:)

  3. Ana123 каже:

    Svaka cast mamama koje od sna i obaveza otkinu svaki sekund koji mogu da provedu gledajuci svoje dete sirom otvorenih ociju, ne kroz kameru telefona…svim srcem se divim mamama koje se igraju sa svojom decom koje ih grle i ne opterecuju se time da li ce imati dovoljno teksta ili fotografije za facebook pa i radosnicu. Kad moje pile poraste nadam se da cu biti ta mama koja moze da mu prica svaki detalj njegovog detinjstva i sve igre koje smo igrali i sve domace kolace koje je voleo.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама