Jednog dana će ti sve nedostajati. Jednog dana će biti mir i tišina dok ideš u kupatilo, umesto malih ruku koje lupaju o vrata baš kao da je napolju zemljotres, dok ne skočiš sa toaleta u panici, spuštenih pantalona.
Jednog dana će ti nedostajati osećaj da si sve propustila u životu jer ćeš tog jednog dana sve nadoknaditi. Tvoja deca će odrasti i dobićeš pristojan odmor. Jednog dana.
Dakle, uživaj u dobrom, sadašnjem vremenu, zar ne? Nije to baš tako lako. Ali sama sebi govorim sve vreme da će mi jednog dana to nedostajati.
To je ono što sebi govorim onih dana kada sam na ivici da izgubim razum. Ta mantra koju ponavljam me čak i zabavlja, jer bez obzira na to koliko zvuči kao kliše, to je istina. Stalno motam tu misao po glavi, posebno sada kad letnji raspust viri kroz zavese, spreman, čekajući šou (tačnije cirkus).
Jednog dana neće biti veš-korpe prepune prljave odeće, sportske opreme, ili kostima. Jednog dana neće biti beskrajne gomile posuđa u sudoperi.
I to će ti nedostajati.
Nedostajaće ti da budeš potrebna nekome sve vreme. Nedostajaće ti da te neko neprestano traži. Nedostajaće ti da te zovu po sto puta dnevno za sve moguće važne i nevažne stvari.
Jednog dana neće biti nikoga u blizini da brinete o njegovoj zabavi tokom raspusta, jer će taj neko imati svoje živote, prijatelje i strasti.
Taj život, za koji misliš da ne možeš da dočekaš sada (vreme sa svojim suprugom, vreme sa samim sobom) – će doći i onda će sve biti gotovo. Sva ona nervoza zbog blata na podu, mrlje na tepihu ili haosa u čitavom stanu nestaće očišćena plimom života…
Dakle, možda ne možeš potpuno da uživaš u trenucima sa svojom glasnom, neurednom, brbljivom decom danas, ali pomaže da imaš na umu da će ovaj dan proći i jednog dana će ti to nedostajati.
Jednog dana će ti nedostajati vožnja do i od škole. Nedostajaće ti čak i njihova zgađena lica kad vide šta si spremila za večeru. Nedostajaće ti i ono kada te zovu u sobu po stoti put tražeći čašu vode, još jedan zagrljaj ili treću priču, ili da vam uzbuđeno ispričaju šta im se desilo.
Nedostajaće ti i bezbroj pitanja i potpitanja – jer – pogodite šta? U nekom momentu će shvatiti da vi ne znate baš sve. Biće vam žao tada.
Jednog dana nećeš biti tu da vidiš šta oni rade, svakog minuta u toku dana. Jednog dana oni neće stalno tražiti tvoje odobrenje. Jednog dana, oni će, nadamo se, biti dovoljno sigurni u sebe da rade većinu stvari bez tebe.
Dakle, sledeći put kada poželiš da vrištiš, vičeš, ili pobegneš kroz vrata, jer niko ne sluša tvoju plejadu o čišćenju, samo reci sama sebi da će doći vreme kada će ti nedostajati ovaj uzbudljivi i prelepi haos. To će ti pomoći da olakšaš svoj osećaj beznađa tih posebno teških dana koji nisu baš u skladu sa zdravim razumom.
Drage mame, iako nije moguće da u potpunosti uživate u svim trenucima koji su vam na raspolaganju kao roditeljima, definitivno morate znati da će vam jednog dana sve to nedostajati.
Priredila: Andrijana Maksimović