Moja ćerka dobila je prvi buket cveća. Ona ima 3 godine. A cveće je doneo tata. I to je jako, jako važno.
Važno je zbog radosti, neverice i izraza na njenom licu kad su se vrata otvorila a on pružio buket cveća ka njenim ručicama… prvi put je za nju, ne za mamu. Za mamu je bio drugi. Ovaj, bojažljivo, uzela je ona. Pa me je pogledala i prošaputala kako su devojke dobile cveće. Pa smo učili kako se sipa voda i cvetovi rasporede u vazu. Posle ga je svako malo obilazila, skakutala uzvikujući koliko je lepo, učila da brine o njemu.
Važno je da nauči da bude dama. Da zastane, zahvali se, osmehne i pomiriše cvet, svakog dana udišući poklonjenu pažnju koja će izbijati iz njegovih latica. Eto zato baš cvet, jer živi, miriše, i ima taj produženi efekat, podseća na darivanje. Da mu se raduje, ali da za njime ne čezne. Da joj bude kao vazduh, vedro nebo, prolećni dan. Lepo, čarobno, ali prisutno u obilju.
Važno je da očekuje pažnju. Poklon. Da dobije upravo onaj koji najviše voli, i mora se znati koji to ona najviše voli, i da stigne upravo tada kada joj je najpotrebniji. Kada proživljava najčarobnije životne trenutke, kada je pobedila sebe od juče, ili joj je nešto uzdrmalo samopouzdanje.
Važno je da vidi da tata voli mamu. I da tata voli nju. I da je zahvalan što deli život sa nama. Jer je buket bio bez povoda. Nije bio rođendan, Nova godina, niti bilo koji važan datum. Bio je običan dan, sunčano subotnje pre podne. Naučila je da je dovoljan povod to što je nekome praznik svaki dan u kome ona postoji.
Važno je da tata postavi kriterijume koji će se utkati u njeno biće i ispod kojih neće videti. Pola ovoga sveta čine muškarci i ljubavni odnos nije jedini koji će sa njima razvijati, a tata postavlja putokaz kako muškarac, svaki muškarac, treba da je tretira. Kroz odnos prema njenoj mami i kroz odnos prema njoj. Danas je to odnos pre svega sa tatom, bratom ako ga ima, u vrtiću sa drugarom, pa dolaze prve simpatije, srceparajuća ljubav, društvo, kolege, sve do onoga s kim će poželeti da deli život. Naučiće da poštovanje mora da se podrazumeva u svakom tom odnosu i da ne pristaje na manje od toga po cenu bilo čega.
Važno je da nauči da gest pažnje razlikuje od svih onih karanfila koji se onog ženskog dana u godini napola izlomljeni bezvoljno raznose na tačke A, B i C, u ruke istih onih koje su tek koji dan ili sat pre bile predmet omalovažavanja, ponižavanja i nasilja. Da razlikuje lep gest koji je potekao iz misli preplavljenih njenim likom od onih gestova sa tako mnogo nula u zagradi a tako malo ljubavi za pružiti. Cvetom se na tren, samo na tren, odškrinu vrata srca, tek toliko da mogu bezbedno da se zatvore kada ruka koja ga daje nema više šta da pruži.
Važno je da uči koju poruku nosi cvet koji prima. Ovaj je bio od šarenog poljskog cveća, kupljen kod bakice na pijaci koja predano slaže aranžman, cvetove i poneku zelenu travku, i ne košta mnogo. Šareni buketić poljskog cveća za malu veselu devojčicu. A naučiće, kada dođe vreme, zašto baš otmena bela orhideja, nežni roze ljiljani, jedna crvena ruža ili luksuznih 100, 1000, sa velikom mašnom i posvetom ali bez potpisa… Osetiće dok taj buket bude govorio hiljadu reči – Hvala ti što postojiš. Srećan sam što te imam. Lepa si poput cveta. Nežna si poput latica. Oprosti mi. Želim da cvetaš. Čuvaću te.
A kako bude rasla, drage tate (ovo rade tate, a ne očevi), ne dozvolite da za pažnjom čezne i ne propustite da je poklanjate ni u jednom njoj važnom danu. Nekad će to biti cvet, nekad omiljena čokolada, i baš vi joj kupite prvi parfem, pozovite je telefonom dok je negde razbija trema i samo kažite da će sve biti u redu, a i ako ne bude, i to je u redu, proći će. A onda je izvedite na sladoled kad vidite da je lome tinejdžerski nemiri, ili zaplešite sa njom na terasi kafea na nekoj plaži. Nikada vam to neće zaboraviti. Kada biste samo znali koliko će joj sigurnosti takvi trenuci u život utkati…
Ne dozvolite da čezne za pažnjom. Da je ne bi tražila na pogrešnim mestima.
Helena K.