”Друштво директора школа Србије 2019. године изашло је са податком да негде око 2500 наставника који су у систему нису стручни за предавање оних предмета које предају.” – рекла је председница Синдиката образовања Валентина Илић гостујући у емисији ”Euronews јутро”.
Каже да је познат и случај наставника у једној школи који предаје музичко, али и биологију и хемију.
”Зашто? Па зато што кадра нема, али и зато што му је мајка предавала хемију, отишла у пензију, а отац је предавао математику или физику. Дакле, то траје годинама и потребно је да држава направи стратегију решавања овог проблема. Повлачење пензионера је био један модел који је примењиван пар година у Бугарској. У просвети долази до професионалног сагоревања. Ко са 65 или 70 година буде могао да уђе у учионицу, питање је коликико је способан да тај посао квалитетно и ради. То, дакле, може да буде само краткорочно.” – казала је Илић.
Сматра да су две ствари кључне, да би се стање у просвети поправиле – да се професији врати углед који је давно изгубила и да плате почетника буду макар на нивоу републичког просека.
”Такође, постоји још једна, вероватно кључна ствар због које млади не иду у просвету, а то је немогућност напредовања. Ви кад уђете у просвету, добијете коефицијент пута цена рада, проценат на минули рад и старешинство, па наставник који има 30 година стажа има 132.670 динара, а почетник 118.429 динара. Испод републичког просека.” – указује Валентина Илић.
Са овим је сагласна и Мирјана Гашић из Уније синдиката просветних радника, али додаје и проблем са ауторитетом наставника који у учионици више није оно што је био.
”Ученику је данас готово немогуће закључити негативну оцену, ма какво одсуство знања да је он показао током године. Зато што, ако се родитељи одлуче да напишу неки приговор, готово је извесно да ће инспекцијске службе наћи да наставнику ’фали неки папир’. Школе су се, дакле, претвориле у административне установе у којима увек фали неки папир и ви просто одустанете после одређеног времена зато што сте схватили да ваш положај више није да стварно образујете ученике, него како да избегнете притиске инспекција.” – истиче Мирјана Гашић.
Она подсећа и на Платформу за спас образовања коју су још пре три године написали и припремили декани факултета на којима се образује наставники кадар, а која је тачно пописала кораке које је потребно да држава спроведе да би се поправило стање у школама.
”Та платформа подразумевала је, на првом месту, анализу стања по регионима и подстицаје школовања на наставничким смеровима по регионима. Тако да тамо где, на пример, недостају наставници математике, тамо се стипендијама подстиче школовање баш тих наставника. То би могла бити једна од корисних мера.” – појаснила је Гашић.
Каже да школама највише недостају наставници математике, физике, хемије, страних језика, али и наставници стручних предмета у разним образовним профилима.
”Сви они који су завршили електротехничке, машинске и сличне факултете и који треба да предају стручне предмете у школама, они се труде да за себе пронађу друго занимање које ће им омогућити и бољу финансијску ситуацију и сигурнији посао где се неће питати хоће ли им бити продужен уговор. Тако у медицинском школама, где предмете треба да предају лекари, долазе млади људи који се задржавају по три месеца и онда одлазе или на специјализацију или да раде посао лекара.” – каже Гашић.
Истиче да они који одлазе из просвете, одлазе због малих плата, лоших услова рада, али и да побегну од великих притисака.
”Имате пример у једној школи у Крушевцу, да су родитељи уложили приговор због тога што је наставник на часу енглеског ученику уписао ”равни смајли”. Инспекција је изашла и донела мере које наставнику буквално поручују да треба да бежи из школе. То значи да њему на часу треба стално да буде присутан неко из педагошке или психолошке службе или директор. Све то због једног равног смајлија. То млади не желе. И ја уопште више нисам оптимистична и не верујем да ће се било каквим привременим или повременим мерама то решити.” – Рекла је Мирјана Гашић.