Свака школска година званично се завршава 31. августа, али већ сада можемо да кажемо да смо, коначно, стигли до краја ове 2020/2021. школске године.
Оцене су већ закључене, остало је само да се одрже одељенска и наставничка већа и да се потврди успех и владање ученика од првог до седмог разреда.
За ученике осмог разреда настава је завршена 8. јуна, али очекује их полагање мале матуре од чијих ће освојених бодова зависити упис у жељену школу.
Завршни испити полаже се 23, 24 и 25. јуна.
Данас су ђаци решавали тест из српског језика, у четвртак ће радити тест из математике, а у петак се очекује комбиновани тест из историје, географије, физике и хемије.
Генерална проба мале матуре одржана је 9. и 10. априла. Руку на срце, није заслужила овације јер су резултати у просеку били слаби.
Ресорно Министарство је обећало да ће задаци на завршном испиту бити лакши него на пробном. На ученицима, а посебно њиховим родитељима, је да се надају и унапред радују да ће тако и бити.
Од када постоје пријемни испити за упис у средње школе, улоге су познате и подељене: улога ученика је да се појави на испиту и уради га што боље; улога родитеља је да стрепи и буде под стресом док не буду готови резултати; улога дежурних наставника је да будно прате понашање ученика за време тестирања; улога предметних наставника, из чијих предмета се полажу тестови, је да се надају да ће ученици добро проћи јер успешно урађени тестови говоре и о њиховој личној успешности…
Све у свему, једна драма у режији Министарства просвете већ више од две деценије уназад.
Једина новина је начин прегледавања тестова.
Прошле године задаци који су се радили заокруживањем прегледао је софтвер, док су остале задатке прегледали одређени наставници.
С обзиром на то да је било потешкоћа, надлежни су изјавили да је, у међувремену, систем унапређен и да ће ове године све много боље функционисати.
Тестови ће бити скенирани и већину задатака прегледаће рачунари.
Вероватно да ће баш из тог разлога више бити питања са заокруживањима.
Што и није тако лоше јер ако ученик не зна одговор, ту је увек метода: „еци-пец-пец“.
Такозвана отворена питања, на која ученици сами морају да одговоре, прегледаће задужени наставници.
Популарна дигитализација приликом прегледавања тестова уведена је како би се избегле могуће грешке у бодовању и смањила могућност да неко од ученика буде оштећен.
Али, да ли је баш тако?!
Чињеница је да је најлакше оценити тестове захваљујући скали која прецизно одређује број бодова, али постоје ђаци који боље резултате показују док усмено одговарају.
Постоје и они који се врло добро сналазе у писмено-испитним ситуацијама уз помоћ најразличитијих преписивачких техника.
Ни сви дежурни наставници на дужности нису исти: једни не скидају поглед с ученика – други су вољни да им мало прогледају кроз прсте.
На крају, можда ученику „није дан“ баш на дан испита, па неочекивано подбаци на тесту.
Све наведено доводи у питање не само број освојених бодова, већ и колико је тачно тежак кофер знања који ће ученик понети из основне школе.
Какогод, свако ко жели да настави школовање, моћи ће то да уради јер има више места у средњим школама него садашњих осмака.
Када се заврши овогодишња јунска премијера, пашће завеса и онда ћемо иза ње гласно или тихо коментарисати каква је била.
Знамо ко ће аплаудирати, а знамо „који и нећемо“.
Нама који нећемо, преостаје да се надамо да догодине неће бити нове премијере, или да ће бар доћи до промене режије.
Аутор: Марина Раичевић
Текст је преузет са сајта Данаса, уз дозволу аутора.