Начин вредновања знања и способности ученика у облику бројева веома штуро говоре о ономе што оцењују. Наставници и професори такође немају уједначене критеријуме за оцењивање, а критеријуми су субјективни.
Шта то они оцењују?
– Kолико ученик пажљиво прати наставу и колико се укључује у њу.
– Kаква му је меморија
– Kако разуме градиво
– Kако примењује стечено знање
– Да ли је инвентиван
– Да ли учи редовно
– Да ли чита и ван наставног градива везано за ту област
– Kакава је заинтересованост за одговарајући предмет или област
– Да ли одрађује домаће задатке
– Kакви су резултати на тестовима
– Kако презентује стечено знање
…итд
А како изражавају те своје оцене?
Са једним од неколико бројева.
Сваки ученик има своје карактеристике и свако знање има своје карактеристике.
Сваки предавач има своје карактеристике и свако ко оцењује има своје критеријуме.
И шта онда може да се закључи из неке оцене од 2 до 5 о ученику и о наставнику?
Штавише, на крају се успех сведе на одличан, врлодобар, добар и довољан (говорим о онима који су завршили годину).
Можда је тај ученик геније за неку област, али његове физичке способности или незаинтересованост за неки предмет чине да је његов укупан успех довољан или добар. И чему служи укупан успех?
Можда је управо тиме потенцијални геније натеран да далеко више времена посвећује ономе за шта нема таленат, док оно у чему може да напредује запоставља.
Kако онда на основу бројчаних оцена и успеха усмерити образовање тог ученика, на задовољство ученика и друштва?
Kако знати који је од горенаведених елемената утицао на оцену коју је добио за одређени предмет и какав је критеријум примењен у том оцењивању. Данас већ имамо могућности да произведемо софтвер који ће формирати тестове по разним основама, прикупљати податке и давати детаљне катактеристике ученика које ће га опредељивати за оно где ће моћи да се најоптималније оствари. Са друге стране, неће бити оптерећен теретом успеха (ауспуха :)), већ посвећен ономе за шта је највише мотивисан и у чему може да се највише усаврши, оствари и пронађе свој смисао живота.
Хвала на пажњи, џаба сам ово писао.
Зоран Животић