Društvo psihologa Srbije oglasilo se saopštenjem povodom sve učestalije pojave komercijalnih aplikacija zasnovanih na veštačkoj inteligenciji koje se korisnicima nude kao zamena za psihološku ili psihoterapijsku podršku. Povod je aplikacija „Na terapiji sa Danijelom“, koju je pokrenula regionalno poznata psihološkinja Danijela Ostojić i koja je u poslednjih nekoliko dana podigla veliku buru u stručnoj i široj javnosti.
Aplikacija, dostupna preko sajta naterapijisadanijelom.com, korisnicima nudi ono što je opisano kao razgovor „učen“ na osnovu Ostojićkinog dvanaestogodišnjeg terapijskog iskustva – veštačku inteligenciju koja, kako stoji u promotivnom materijalu, sluša korisnika „onako kako bi ga slušala Danijela Ostojić uživo“. Servis se oglašava terminima poput „seanse“ i sadrži funkcije poput dnevnog upitnika sa šest pitanja i prostora za pisanje o mislima koje se „vrte ukrug“.
Upravo je ovakvo pozivanje na kliničko iskustvo i terminologiju terapijske prakse, primenjeno na proizvod bez stručnog nadzora u realnom vremenu, ono što je izazvalo reakciju struke.
Saopštenje prenosimo u celosti:
Povodom sve učestalije ponude komercijalnih AI platformi koje se reklamiraju kao oblik psihoterapijske ili psihološke podrške, putem interneta i društvenih mreža, Društvo psihologa Srbije smatra svojom profesionalnom obavezom da ukaže na rizike koje ovakve prakse mogu predstavljati za građane, posebno za osobe koje se nalaze u stanju psihičke ranjivosti.
Psihoterapijska i psihološka podrška predstavljaju stručnu delatnost koja podrazumeva primenu naučno zasnovane metodologije, stručno obrazovanog nosioca delatnosti, kao i neprekidnu profesionalnu odgovornost za postupanje prema stranci, uključujući i sposobnost prepoznavanja i adekvatnog usmeravanja osobe u krizi. Pouzdanost i bezbednost takve podrške ne zavise isključivo od prividne sličnosti razgovora sa terapijskim procesom, već pre svega od stručne kompetentnosti, nadzora u realnom vremenu i poštovanja etičkih standarda struke.
Društvo psihologa Srbije sa zabrinutošću prati pojavu komercijalnih platformi i aplikacija zasnovanih na veštačkoj inteligenciji koje nude razgovore označene terminima poput „seansa“ ili „terapeutska podrška“, bez dovoljno jasnih informacija o stvarnom obimu stručnog učešća u njihovom razvoju, ograničenjima primene i načinu postupanja u situacijama povišenog rizika. Ovakve prakse mogu dovesti do pogrešnog razumevanja prirode i pouzdanosti usluge koju korisnik dobija, kao i do odlaganja potrage za odgovarajućom stručnom pomoći u trenucima kada je ona najpotrebnija.
Posebno skrećemo pažnju na praksu označavanja ovakvih proizvoda terminima i autoritetom kliničke psihologije, uključujući pozivanje na iskustvo ili metodu stručnjaka, dok stvarni uvid tog stručnjaka u pojedinačni razgovor izostaje.
Kada psiholog svojim ugledom pozajmljuje verodostojnost automatizovanom sistemu nad kojim nema stručni nadzor u realnom vremenu, to dovodi u pitanje načelo pune, tj. nedeljive nadležnosti psihologa iz Kodeksa etike psihologa Srbije, prema kojem psiholog u punom obimu primenjuje svoja stručna znanja i iskustvo za dobrobit stranke.
Svrha psihološke i psihoterapijske podrške nije da simulira formu terapijskog razgovora, već da obezbedi stručnu, bezbednu i odgovornu pomoć osobi koja se za pomoć obraća. Označavanje proizvoda koji to ne mogu da garantuju terminima preuzetim iz kliničke prakse dovodi korisnika u zabludu o nivou stručnog nadzora koji zapravo prima, što može imati ozbiljne posledice po njegovo mentalno zdravlje i bezbednost.
Pitanje upotrebe veštačke inteligencije ima poseban značaj u tretmanu psiholoških problema i psihičkih stanja, naročito u situacijama izražene suicidalnosti i urgentnih psihijatrijskih stanja. U takvim slučajevima izostanak jasnog i neposrednog upućivanja na službe za pružanje pomoći ne predstavlja samo propust u kvalitetu usluge, već može imati i ozbiljne posledice po život i bezbednost korisnika. Podsećamo da osobe u krizi treba uvek, bez obzira na to kakva im se digitalna podrška nudi, da se obrate liniji za krizne situacije ili drugom odgovarajućem vidu hitne stručne pomoći.
Društvo psihologa Srbije podseća da se psihološka delatnost mora obavljati u skladu sa Zakonom o uslovima za obavljanje psihološke delatnosti i da su psiholozi obavezni da postupaju u skladu sa Kodeksom etike psihologa Srbije, da čuvaju integritet stručnog postupka i poverenje javnosti u psihološku struku, te da izbegavaju svaki oblik učešća u proizvodima koji klinički autoritet koriste bez odgovarajućeg, dokumentovanog stručnog nadzora.
Pozivamo sve psihologe da dosledno poštuju profesionalne i etičke standarde prilikom svakog oblika saradnje sa proizvođačima digitalnih proizvoda namenjenih mentalnom zdravlju i da posvete dodatnu pažnju u oblasti psiholoških i psihoterapijskih usluga koje se nude putem interneta i drugih komercijalnih kanala, a potencijalne korisnike, klijente i širu javnost pozivamo na oprez i kritičko sagledavanje komercijalnih alata, uz apel da, kad god su u mogućnosti, prednost daju kvalifikovanim i licenciranim stručnjacima koji mogu da garantuju profesionalnu odgovornost, bezbednost i etičke standarde tokom terapijskog procesa.
Očuvanje poverenja javnosti u psihološku i psihoterapijsku podršku nije samo pitanje zaštite struke, već i pitanje zaštite javnog interesa i bezbednosti građana.