Bilo jednom jedno stablo i voljelo malog dečaka. Svakog bi dana dečak dolazio i skupljao lišće, spleo ga u krunu i igrao se kralja šume. Penjao se uz deblo, ljuljao na granama i jeo jabuke. Igrali bi se skrivača, kad
bi se umorio zaspao bi u njegovu hladu. Volio je dečak stablo, jako ga je volio. I stablo je bilo sretno.
Prolazile su godine. Dečak je odrastao. Stablo je često bilo samo.
Jednog dana dođe Dečak stablu, a ono mu reče:
– Dođi Dečače, dođi i popni se uz moje deblo i proljuljaj se na mojim granama, najedi se jabuka, igraj se u mom hladu i budi sretan.
– Prevelik sam da se verem i igram – odgovori dečak. – Želim svašta kupovati i zabavljati se. Želim imati mnogo novaca. Možeš li mi ga ti dati?
– Žao mi je – odvrati stablo – ja novaca nemam. Imam samo lišće i jabuke. Uzmi moje jabuke, dečače, i prodaj ih u gradu. Tako ćeš zaraditi novac i biti sretan.
Dečak se popne na stablo, nabere jabuka i odnese ih. Stablo je bilo sretno. (više…)