Било једном једно стабло и вољело малог дечака. Сваког би дана дечак долазио и скупљао лишће, сплео га у круну и играо се краља шуме. Пењао се уз дебло, љуљао на гранама и јео јабуке. Играли би се скривача, кад
би се уморио заспао би у његову хладу. Волио је дечак стабло, јако га је волио. И стабло је било сретно.
Пролазиле су године. Дечак је одрастао. Стабло је често било само.
Једног дана дође Дечак стаблу, а оно му рече:
– Дођи Дечаче, дођи и попни се уз моје дебло и прољуљај се на мојим гранама, наједи се јабука, играј се у мом хладу и буди сретан.
– Превелик сам да се верем и играм – одговори дечак. – Желим свашта куповати и забављати се. Желим имати много новаца. Можеш ли ми га ти дати?
– Жао ми је – одврати стабло – ја новаца немам. Имам само лишће и јабуке. Узми моје јабуке, дечаче, и продај их у граду. Тако ћеш зарадити новац и бити сретан.
Дечак се попне на стабло, набере јабука и однесе их. Стабло је било сретно. (више…)