„Нови Закон о уџбеницима омогућиће јефтиније уџбенике тако што ће школе моћи да их набављају преко школских задруга, чиме ће избећи посреднике.
У Србији постоји око 80 школских задруга,а оне функционишу према старим стандардима, а нови ће бити донети седмог априла”, рекао је Младен Шарчевић, министар просвете током расправе о три просветна закона у Скупштини Србије, реагујући тако на примедбе опозиције да закон о уџбеницима који је донет пре две године није испунио циљеве .
Посланик ДС Радослав Милојичић указао је данас да је економска ситуација у Србији таква да родитељи не могу да приуште ужину за децу, да је једно дете у Ратарима возач избацио из аутобуса јер није имало пара да купи карту, а о таблетима који су неопходни за дигиталне уџбенике да се и не говори.
„Верујте када је у питању куповина таблета, то ће држава да уради. Успели смо да опремимо довољно школа без пара да крене информатика и кренула је. Значи радимо на томе и имамо стабилне донаторе. Нека деца у почетку неће имати у кући интернет, али имаће у школи “, рекао је министар просвете.
Ружица Николић, посланица СРС говорећи о Закону о просветној инспекцији, навела да се они не баве суштином него формом и да се све своди на папиролгију и испуњавање фомалности које нису најважније, јер нико не води рачуна о проблемима са којима се суочавају наставници и ученици, садржајем наставе и односом ученика и наставника.
Министар просвете подсетио је да је Скупштина усвојила Закон о платним разредима и да ће на основу њега вредновати резултати просветних радника.
„Уместо лова на вештице тражимо исход и резултате. Они који лошије раде биће слабије плаћени, поставиће се питање лиценце, па да видимо да ли им се исплати да раде лоше“, одговорио је Шарчевић.
Напредњак Србислав Филиповић негодовао је због коментара опозиције , позивајући их да најпре прочитају законе , па онда да критикују. Он је оценио да су бесплатни уџбеници дивна идеја и сан сваког човека“, али да нигде на свету нема ништа бесплатно.
„Нема за бесплатне уџбенике али има за јелке и гондоле, приметила је Маја Виденовић , посланица ДС , док је Љубица Мрдаковић-Тодоровић из СНС навела да та странка подржава предлоге закона који су на дневном реду и да ће гласати за њих.
Имаћемо сигурно бољи резултат на ПИСА тесту
Нас врло брзо чека ПИСА , следећег месеца . Имаћемо сигурно бољи резултат него ранијих година , самим тим што смо успели да урадимо битан корак ка финансијској писмености , тој четвртој компоненти коју смо ми прескакали , а није ни била у раније време .”рекао је Шарчевић , коментаришући тврдње појединих посланика да је школа досадна ,али ће реформом образовања и интерактивном наставом она поостати занимљивија . Електронски ресурс за њих је свакако занимљивији .
Извор: Данас
Bravo! Očigledno nije dovoljno što se kod kuće ne skidaju sa telefona i tableta zbog igrica, nego neka sad listaju i udžbenike na tim „pametnim“ stvarima. Stvarate generacije „palčića“ koji nemaju razvijenu finu motoriku, a samim tim ne umeju ni da povezuju pisana slova ni da oblikuju figurice od plastelina. Sve gore od goreg od Ministarstva, kao da im je neko naredio da dovedu prosvetu do samog DNA.
Svaka cvast ministre i treba takve reforme ce jedino omogućiti da se u interesu ucena unapredi kvalitet nastave a nastavnici koji nemaju svest o značaju Vase ideja ne treba da budu deo sistema jer svojim losim radom upropastavaju generacije.
Ha-ha.
Predlažem da se uvedu i elektronski nastavnici,tj postojećim nastavnicima ugraditi čipove i da i oni budu tabletirani.Sve će onda biti lako,divno i na klik.
Od navale standarda i ishoda ovde će zaista biti potrebna nabavka TABLETA. Nego, informišite nas koliko se škola „zaglavilo“ do sada u „pilotiranju“ zvanom esDnevnik.
U jednoj beogradskoj gimnaziji uvodi se esDnevnik ,a škola se raspada, buba raznih na sve strane, higijena je loša.Vazno je da se elektronizujemo.
Problem je u tome što ovde nema mere ni u čemu pa tako ni u „digitalizaciji“ ma šta onima koji je propagiraju značio taj pojam. Svakako da je potrebno osavremenjavanje procesa učenja i nastave, uvođenje savremenih načina komunikacije, softverskih sadržaja u nastavu i td. Retko ko to spori u potpunosti. Ovde je sporan način na koji se to radi i nedostatak svesti o tome kod onih koji misle da na takav način rade nešto epohalno, a ne rade. Suština učenja i nastave se ovde izmakla odavno i ko zna kada ćemo je ponovo pronaći posle ove materijalističke „reformske pomame“ tržišno orijentisanih reformatora obrazovnog sistema u državi Srbiji.