„Novi Zakon o udžbenicima omogućiće jeftinije udžbenike tako što će škole moći da ih nabavljaju preko školskih zadruga, čime će izbeći posrednike.
U Srbiji postoji oko 80 školskih zadruga,a one funkcionišu prema starim standardima, a novi će biti doneti sedmog aprila”, rekao je Mladen Šarčević, ministar prosvete tokom rasprave o tri prosvetna zakona u Skupštini Srbije, reagujući tako na primedbe opozicije da zakon o udžbenicima koji je donet pre dve godine nije ispunio ciljeve .
Poslanik DS Radoslav Milojičić ukazao je danas da je ekonomska situacija u Srbiji takva da roditelji ne mogu da priušte užinu za decu, da je jedno dete u Ratarima vozač izbacio iz autobusa jer nije imalo para da kupi kartu, a o tabletima koji su neophodni za digitalne udžbenike da se i ne govori.
„Verujte kada je u pitanju kupovina tableta, to će država da uradi. Uspeli smo da opremimo dovoljno škola bez para da krene informatika i krenula je. Znači radimo na tome i imamo stabilne donatore. Neka deca u početku neće imati u kući internet, ali imaće u školi “, rekao je ministar prosvete.
Ružica Nikolić, poslanica SRS govoreći o Zakonu o prosvetnoj inspekciji, navela da se oni ne bave suštinom nego formom i da se sve svodi na papirolgiju i ispunjavanje fomalnosti koje nisu najvažnije, jer niko ne vodi računa o problemima sa kojima se suočavaju nastavnici i učenici, sadržajem nastave i odnosom učenika i nastavnika.
Ministar prosvete podsetio je da je Skupština usvojila Zakon o platnim razredima i da će na osnovu njega vrednovati rezultati prosvetnih radnika.
„Umesto lova na veštice tražimo ishod i rezultate. Oni koji lošije rade biće slabije plaćeni, postaviće se pitanje licence, pa da vidimo da li im se isplati da rade loše“, odgovorio je Šarčević.
Naprednjak Srbislav Filipović negodovao je zbog komentara opozicije , pozivajući ih da najpre pročitaju zakone , pa onda da kritikuju. On je ocenio da su besplatni udžbenici divna ideja i san svakog čoveka“, ali da nigde na svetu nema ništa besplatno.
„Nema za besplatne udžbenike ali ima za jelke i gondole, primetila je Maja Videnović , poslanica DS , dok je Ljubica Mrdaković-Todorović iz SNS navela da ta stranka podržava predloge zakona koji su na dnevnom redu i da će glasati za njih.
Imaćemo sigurno bolji rezultat na PISA testu
Nas vrlo brzo čeka PISA , sledećeg meseca . Imaćemo sigurno bolji rezultat nego ranijih godina , samim tim što smo uspeli da uradimo bitan korak ka finansijskoj pismenosti , toj četvrtoj komponenti koju smo mi preskakali , a nije ni bila u ranije vreme .”rekao je Šarčević , komentarišući tvrdnje pojedinih poslanika da je škola dosadna ,ali će reformom obrazovanja i interaktivnom nastavom ona poostati zanimljivija . Elektronski resurs za njih je svakako zanimljiviji .
Izvor: Danas
Bravo! Očigledno nije dovoljno što se kod kuće ne skidaju sa telefona i tableta zbog igrica, nego neka sad listaju i udžbenike na tim „pametnim“ stvarima. Stvarate generacije „palčića“ koji nemaju razvijenu finu motoriku, a samim tim ne umeju ni da povezuju pisana slova ni da oblikuju figurice od plastelina. Sve gore od goreg od Ministarstva, kao da im je neko naredio da dovedu prosvetu do samog DNA.
Svaka cvast ministre i treba takve reforme ce jedino omogućiti da se u interesu ucena unapredi kvalitet nastave a nastavnici koji nemaju svest o značaju Vase ideja ne treba da budu deo sistema jer svojim losim radom upropastavaju generacije.
Ha-ha.
Predlažem da se uvedu i elektronski nastavnici,tj postojećim nastavnicima ugraditi čipove i da i oni budu tabletirani.Sve će onda biti lako,divno i na klik.
Od navale standarda i ishoda ovde će zaista biti potrebna nabavka TABLETA. Nego, informišite nas koliko se škola „zaglavilo“ do sada u „pilotiranju“ zvanom esDnevnik.
U jednoj beogradskoj gimnaziji uvodi se esDnevnik ,a škola se raspada, buba raznih na sve strane, higijena je loša.Vazno je da se elektronizujemo.
Problem je u tome što ovde nema mere ni u čemu pa tako ni u „digitalizaciji“ ma šta onima koji je propagiraju značio taj pojam. Svakako da je potrebno osavremenjavanje procesa učenja i nastave, uvođenje savremenih načina komunikacije, softverskih sadržaja u nastavu i td. Retko ko to spori u potpunosti. Ovde je sporan način na koji se to radi i nedostatak svesti o tome kod onih koji misle da na takav način rade nešto epohalno, a ne rade. Suština učenja i nastave se ovde izmakla odavno i ko zna kada ćemo je ponovo pronaći posle ove materijalističke „reformske pomame“ tržišno orijentisanih reformatora obrazovnog sistema u državi Srbiji.