Програм примене дуалног образовања, на којем ради министарство, биће завршен за пола године. Шарчевић: Мењају се закони да би ђаци добили надокнаду за рад.И привреда ће се директно укључити
Компаније ће у скорој будућности моћи да финансирају школе, а њихови представници добиће место у школским одборима. Привреда ће постати нови чинилац у образовању. Све то је важно због увођења дуалног образовања, а да би било изводљиво мораће да претходи измена просветних закона – најављује Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја.
Он је недавно изјавио и да је дуално образовање приоритет у наредне четири године, не само ресорног министарства, него и читаве владе.
Представници привреде на неки начин већ су присутни у средњим стручним школама, али ће сада добити много већу улогу. Синиша Којић, директор Политехничке школе у Крагујевцу и председник Заједнице машинских школа Србије, објашњава за „Новости“ да један од три члана школског одбора које делегира локална самоуправа мора да буде представник социјалних партнера школе.
– Свака подршка, посебно овако системска, када је даје држава, помоћи ће да се привуче више компанија. Умрежавање привреде и образовања је важан помак – наглашава Којић. – Биће добро што ће компаније моћи још активније и директније да се укључе у креирање образовног процеса.
Наш саговорник објашњава да су фирме увелико активни партнери Политехничке школе, чији ученици практична знања стичу у неколико десетина компанија и мајсторских радионица. Међу првима су укључени у пројекат кооперативног образовања у Србији, које би изменом закона требало да прерасте у дуално, налик оном у немачком, аустријском и швајцарском образовном систему.
ПОДСТРЕК СРЕДЊОШКОЛЦИМА
Важан подстрек неким ученицима за дуално образовање биће и то што за практичан рад у компанији добијају надокнаду. – Ђаци који су већ укључени у овакав модел образовања добијају између 5.000 и 10.000 динара. Важно је да тај износ буде колико-толико уједначен, да се веже за минималну цену рада. Компаније увек пристају да ђацима плате исхрану, превоз, опрему за рад, а онда и неколико хиљада динара надокнаде. Управо то је једно од основних обележја дуалног образовања – објашњава Мирјана Ковачевић. – У старијим разредима ученици више учествују у процесу производње, па је и надокнада већа у трећем него у другом разреду.
У Министарству просвете формиран је тим који се бави само дуалним образовањем, чије увођење ће бити спремно, најављују, већ за шест месеци. За то је потребно променити Закон о раду, јер важећи прописи не предвиђају могућност да ученици добијају „плату“ за практичан рад. „Национални модел дуалног и предузетничког образовања“ је документ који ће ићи пред Владу Србије на усвајање.
Мењаће се и кровни просветни закон – Закон о основама система образовања и васпитања. Његову иновацију иницирала је Привредна комора Србије.
– Јасно је прописано ко све може да обавља образовни рад, а да би и привреда могла да се директно укључи у стручно школовање ученика, мора да буде препозната у закону – објашњава Мирјана Ковачевић, директорка центра сектора за едукацију ПКС. – Важно је и да се дефинише која су права и обавезе инструктора у компанијама, који раде са ученицима. Треба да се пропише који степен стручне спреме треба да имају. Важно је да поред тога што имају практична знања, буду обучени и за рад са децом.
Наша саговорница напомиње да је укључивање привреде у образовање важно и да би се пратиле промене у производним процесима. Школски систем, додаје, не може тако брзо да се мења, па је добро да ученици у компанији добијају нова знања, која су тражена на тржишту рада.
Ивана Мићевић
Извор: Новости