ЗА МЕНЕ СУ ПРАВА ДЕЦА она која још не иду у школу, која тек почињу да уче, мисле и говоре. Е, једино су она у ствари још она здрава, аутентична, оригинална и једино још она имају сачувану ту оригиналност и у мишљењу и у изразу. Ето, када узмете ону књигу Оловка пише срцем, ви као писац морате завидети на тој ненамерној оригиналности тог неразвијеног дечјег интелекта и духа, до каквих се сјајних мисли долази незнањем и спонтаношћу.
У том смислу су мала деца за мене велика инспирација у тој великој слободи према навикама, схемама, клишеима…
Она немају појма ни о чему! Kада пишем за децу и ја бих волео да сам толико чедан и ослобођен свих калупа и да проговорим из ове своје памети толико чедно и чисто…
Не постоји ништа драже од мишљења мале деце и начина на који га она формулишу: он је увек непогрешив. Kада је био мали, мој син ми је рекао: толико сам гладан као да сам жедан. То не могу ја да измислим! Деца су стварно непогрешива у својим формулацијама.
То ми је неки идеал!
Kад бих ја умео…?
Извор: kerefeke.org.rs