Psiholog Jasminka Brlas govori na koji način roditelj da pristupi i pomogne svom školarcu da se razvije u samostalnu i odgovornu mladu osobu koja će se lakše prilagoditi i školskim obavezama.
Školska dob nosi izazove za dete i roditelja. Pritom je uloga roditelja ogromna. Roditelj svoje dete treba da poštuje i podržava, ali i da ga usmerava i uči odgovornostima. S obavezama i pritiscima s kojima se kao roditelji suočavamo to može biti teško. Često ne znamo kako da postupimo. Pomažemo previše ili premalo, uplićemo se i kontrolišemo previše ili se se uopšte ne uplićemo. Detetove ocjene i obaveze doživljavamo kao svoje, vređamo se i zaboravljamo kako je nama bilo kad smo bili školarci.
Kako zauzeti pravilan i zdrav stav prema dostignućima svoga deteta? Kako svoja očekivanja svesti na razumnu meru? Na čemu insistirati u prvim godinama školovanja? Šta činiti da detetu pomognemo da odraste u odgovornu i samostalnu mladu osobu? Pitanja su to koja smo postavili prof. Jasminki Brlas. Evo koje je preporuke Jasminka Brlas dala roditeljima.
Dužnosti roditelja
Dužnost svakog roditelja je da nauči svoje dete obvezama, navikama i preuzimanju odgovornosti za svoje postupke. Deca koja imaju razvijene radne i životne navike (odlasci na spavanje u približno isto vreme, pranje ruku nakon igre ili kada uđe u kuću, pranje zuba ujutru i uveče i sl.) mnogo lakše usvajaju nove navike, pa tako i školske obaveze i pravila.
Obaveze deteta
Dete treba da ima svoje obaveze u kući (npr. skupljanje igračaka, sređivanje sobe, bacanje smeća, odlazak u prodavnicu, hranjenje kućnog ljubimca, vođenje psa u šetnju, nameštanje kreveta, brisanje suđa…) koje treba da obavlja samo a ne roditelj umesto njega. Tako će razvijati svoje radne navike koje će mu pomoći u razvijanju školskih radnih navika (briga oko učenja, školskog pribora).
Postavite pravila o učenju
U dogovoru s detetom odredite prostor za rad i učenje. Vrlo je važno da dete ima vreme i prostor za rad, učenje i pisanje svojih zadataka. Takođe su važna jasna pravila vezana za učenje i školske obaveze.
Podstičite socio-emocioanlni razvoj deteta
Od roditelja se očekuje da istrajno podstiču socio-emocioanlni razvoj deteta, samostalnost, disciplinu, upornost, spremnost na saradnju, razvijanje pozitivne slike deteta o sebi. To je proces i od roditelja zahteva doslednost, upornost i strpljenje.
Ljubav prema detetu ne sme biti uslovljena ocenama
Od deteta imajte realistična, ni preniska ni previsoka očekivanja. Prihvatite ga onakvim kakvo jeste, dajte mu osećaj da je vredno i da imate poverenja u njegove sposobnosti. Najvažnije je da date detetu do znanja da vaša ljubav prema njemu ne zavisi od njegovih ocena i školskog uspeha.
Prihvatanje neuspeha, pravo na greške, strpljenje, najvažniji su roditeljski kvaliteti kojima ćete detetu pomoći u učenju i savladavanju školskih obaveza. Radujte se svakom njegovom uspehu. Ne upoređujte dete s drugom decom, braćom, sestrama. Svako je dete različito, individua za sebe i razvija se svojim tempom.
Ne učite umesto deteta
Ne učite, ne čitajte i ne pišite zadatke umesto deteta. Strpljivo i s poverenjem podstičite njegovu samostalnost. Samostalno dete nije dete koje je prepušteno samo sebi, već dete koje preuzima obaveze i odgovornosti primerene svojoj dobi. Učite ga da je za svako postignuće potrebno uložiti vreme i trud. Ohrabrujte dete i podržavajte ga u savladavanju novih zadataka.
Stvarajte podsticajno okruženje
Za razvoj deteta, pa tako i za prilagođavanje deteta na školu, važno je stvarati podsticajno okruženje u kojem se podstiče sticanje novih iskustava, aktivnosti, radoznalost, igra i stvaranje. Na taj način će dete steći osobine, sposobnosti i veštine potrebne za uspeh u školi. Radoznala i samosvesna deca lakše uče.
Razvijate detetovu emocionalnu inteligenciju
Važno je kod deteta razvijati emocionalnu inteligenciju, sposobnost prilagođavanja, samodisciplinu, upornost, optimizam, poštovanje drugih, spremnost na saradnju. Čitati, pisati, druga znanja i veštine učiće i u školi. Pohvaljujte dete, pokažite ponos, ohrabrite njegovu znatiželju.
Pitajte dete o prijateljima, a ne samo o ocenama
Po povratku deteta iz škole razgovarajte s njim, pokažite interes i zanimanje za to šta govori: kako mu je bilo i što su radili u školi, šta je novo naučilo, šta mu se svidelo, šta je bilo lako, šta nije, ko su mu prijatelji… Pri tome ga aktivno slušajte.
Razgovarajte iskreno s detetovim nastavnikom
Uspostavite dobar odnos i saradnju sa školom i imajte poverenja u detetovu učiteljicu/učitelja. To podrazumeva uzajamno poštovanje, deljenje informacija, dogovaranje. Učiteljica vaše dete vidi na drugačiji način i u drugačijim okolnostima od vas. Ona mu je izuzetno važna osoba u životu.
Sa učiteljicom otvoreno razgovarajte o snagama i interesima svoga deteta, ali i o poteškoćama s kojima se susrećete. Takvim pristupom i zajedničkim delovanjem pozitivno ćete uticati na razvoj deteta, a tako i na njegov uspeh i zadovoljstvo školom. Redovnim odlascima na razgovor u školu pokazujete brigu i interes za detetovo učenje, ali i za dete kao osobu.