Родитељство је један компликован посао који захтева комбинацију стрпљења, љубави и емоционалне свести, како бисте створили подржавајуће и здраво окружење у ком ће ваша деца расти. Емоционално интелигентни родитељи нису само свесни својих емоција, већ имају вештине потребне да препознају и одговоре адекватно на емоције своје деце.
Али, кључ за добробит сваког детета свакако је способност одраслих људи у његовом животу да контролишу своје емоције. Извештај објављен у јуну ове године открива да су две особине личности нарочито важне ако желимо да побољшамо способност саморегулације и створимо уравнотежену и емоционално подржавајућу средину за нашу децу да у њој одрастају.
1. Савесност
Савесност се односи на способност појединца да буде организован, одговоран и оријентисан ка циљу. За родитеље, бити савестан значи бити пажљив према потребама своје деце, успостављати рутине које чине да се деца код куће осећају сигурно.
Савесни родитељи су промишљени у својим поступцима и свесни како њихово понашање утиче на емоционално благостање њихове деце. Такав родитељ одвојиће време да размисли о томе како то што ради, говори, показује, утичу на емоционални раст његовог детета. Такође, већа је вероватноћа да ће поставити реална очекивања за своју децу и пружити неопходну подршку како би им помогли да испуне та очекивања.
„Када савесни људи постану родитељи, они ће бити посвећени родитељској улози и настојаће да постигну ред и структуру за своју децу, што ће резултирати томе да и деца науче сличне обрасце“, пишу истраживачи.
Савесни родитељи су такође проактивни у решавању потенцијалних изазова пре него што они постану значајни проблеми. Када се деца суочавају са потешкоћама, савесни родитељи им помажу да се снађу, са стрпљењем и разумевањем, уместо да реагују импулсивно. Овај промишљен приступ осигурава да деца науче како да конструктивно управљају емоцијама.
Такви родитељи имају и тенденцију да дају приоритет дугорочном благостању своје деце у односу на краткорочна решења. Краткорочна решења попут физичке казне, застрашивања и уцене, замењују дугорочним, као што су добар узор, разговор, активно слушање и емоционална валидација.
2. Пријазност
Пријазност подразумева подразумева топлину, љубазност, способност да се туђе потребе ставе испред својих. Пријазни родитељи се труде да буду емпатични и саосећајни, што им битно олакшава да се с децом повежу на емоционалном нивоу. Захваљујући томе, деца се осећају вољено и цењено.
Пријазан родитељ је вешт у препознавању емоција своје деце и уме да на њих одговори на негујући начин. Већа је вероватноћа да ће умети дете заиста да саслуша и разуме његову перспективу без осуђивања. Ово подстиче децу да се осећају пријатно у изражавању својих емоција, знајући да ће наићи на разумевање пре него на критику.
Моделирајући мирно и саосећајно решавање сукоба, ови родитељи уче своју децу како да се изборе са несугласицама на здрав начин. Такви родитељи такође имају тенденцију да буду стрпљивији и праштајући, што помаже у одржавању јаких емоционалних веза с децом.
Деца имитирају понашања која примећују код својих родитеља, а када их виде како приступају свету са љубазношћу и емпатијом, већа је вероватноћа да ће и сама усвојити ове особине.
Показујући ове две особине особине – савесност и пријазност, родитељи постављају терен да деца са поверењем управљају сопственим емоцијама и односима. Такви родитељи такође имају тенденцију да уживају у дубљим, испуњенијим везама са својом децом. Њихова емоционална интелигенција постаје доживотни дар, обогаћујући њихове животе и позитивно обликујући животе оних које воле.