Оцене и изостанци „на клик“
Од 1. септембра у 200 основних и средњих школа уводи се електронски дневник, у оквиру пројекта „еПросвета“ Министарства просвете, који ће олакшати наставницима вођење администрације, а родитељи ће у сваком тренутку моћи да виде оцене, изостанке и напомене о учењу и владању своје деце.
Основне школе које учествују у овом пројекту прећи ће на електронску евиденцију док ће средње школе због законских ограничења морати да воде и „папирну“. Пошто ће е-дневник заменити класичан, наставници ће и даље имати педагошке свеске, у које ће бележити плусеве, минусе, оцене са петнаестоминутних провера знања и слично.
Kако би се обезбедила већа објективност у оцењивању, наставници могу да виде оцене само из свог предмета. Једини који може да има увид у оцене из свих предмета су разредни старешина и директор школе. Уколико наставник унесе погрешну оцену, неће моћи сам да је исправи већ мора да пошаље захтев за исправку, а нову оцену сме да унесе једино директор школе. У систему се бележе сви уноси, тако да ће се у сваком тренутку знати ко је и када преправљао оцене, појаснио је Бојан Радић, руководилац овог пројекта.
– Психолози су нам тражили да родитељи могу да виде оцене са два дана закашњења, како би се дала могућност ученицима да сами саопште родитељу коју оцену су добили и зашто. Психолози су такође сугерисали да се у напомене не уносе само негативни коментари наставника већ и позитивни. У школама које од септембра учествују у пилот-пројекту родитељима неће бити одмах подељене шифре за улаз у систем, а добиће их када школе процене да су за то спремне, јер пре тога морају да се уходају наставници. Наравно да се неће чекати мај да родитељи добију шифре – каже Радић, напомињући да је у наредној фази пројекта планирано да родитељи СМС порукама добијају редовне информације о изостанцима своје деце.
У пилот фази директори школа моћи ће да виде како је према успеху рангирана њихова школа према оценама, броју изостанака и успеха на такмичењима, али ће ранг-листа бити анонимна јер ће се видети само на ком су месту, а поредиће се образовне установе које учествују у пилот-пројекту.
Могућност да систем „падне“, према Радићевим речима, сведена је на минимум. Он наводи да е-дневник има највиши ниво заштите података, који се чувају на серверу у Србији, а обезбеђени су 24-часовни физички надзор система и корисничка подршка. Аутентификација запослених у школама је двостепена, што значи да поред имена и лозинке постоји још један ниво заштите приступа систему.
„еПросвета“ има пет сервиса, а наредни корак о којем се размишља је увођење е-лектире.
Податке уносе наставници
Све школе које учествују у пилот-пројекту су опремљене рачунарима тако да ће податке уносити наставници, а образовне установе сукцесивно ће се прикључивати како се буду обезбеђивали технички услови за то. Надлежни нису могли да процене колико ће времена бити потребно да се електронски дневник уведе у све образовне установе у Србији. Занимљиво је да се у старту за учешће у пилот-пројекту пријавило 800, од укупно 1.800 школа у нашој земљи.
Пише: В. Андрић
Извор: Данас