Faktori uspešnog učenja

Posted by Autor: Nada Šakić 16. oktobar 2021.

Na učenje utiču mnogi činioci. Svaki od njih, na svoj način, manje ili više utiči na proces učenja i usvajanja znanja.
Najčešće se navode sledećih sedam:

Foto: Canva

1. Fiziološko stanje

Za uspešno učenje izuzetno je važno vaše zdravstveno stanje, način na koji se hranite, boravak na vazduhu, fizička aktivnost, dovoljno sna…

2. Motivacija

Odugovlačite početak učenja, dosadno vam je dok sedite iznad knjige, čitate, ali pamtite vrlo malo, govorite sebi kako morate da učite, a ipak ne učite, kinjite sebe zbog toga…
Ovo sve znači da niste motivisani za učenje.

Kako da probudite motivaciju?

Glavni podsticaj učenju jesu pozitivan stav i volja, ugodne misli, pozitivna očekivanja. Gotovo 50% uspeha zavisi od toga koliko imate pozitivno gledište na sve oko sebe. Ishod često zavisi od očekivanja.
Još jedna dobra tehnika je da uredite prostor za učenje. Urednost je pola učenja (misli se na plan, radnu torbu, sto…). Napravite optimalnu temperaturu, neka prostorija u kojoj učite bude osvetljena, ne menjajte mesto za učenje (ista situacija stvara pozitivne asocijacije za učenje).
Slušanje muzike je takođe dobra strategija. Muzika jača um, oslobađa kreativne sposobnosti, čini telo zdravim. U knjizi „Mocartov efekt” Don Kampbel navodi da ugodna, nenametljiva i tiha muzika i do pet puta olakšava učenje i motiviše učenika.

3. Rad na času

Ovo podrazumeva aktivno prisustvo na času (učešće u diskusijama, postavljanje pitanja…), zapisivanje beleški, praćenje nastave sa punom koncentracijom…

4. Planiranje učenja

Planiranje je jako važno jer povećava efikasnost učenja. Vrlo je bitno da napravite plan učenja na dnevnom i nedeljnom nivou. Kod kreiranja dnevnog plana vodite računa koliko predmeta ćete učiti danas, kako ćete ih rasporediti, napravite da plan bude realan i izvodljiv, da između
svakog predmeta postoji odmor, da odmor sadrži i neku ugodnu aktivnost (Internet, odlazak u bioskop, na piće i sl).
Pravljenje nedeljnog plana učenja je neophodno jer vi imate i svoj privatni život, interese i želje. Kreiranje nedeljnog plana pomoći će vam da steknete radne navike i omogućiti kontrolu nad vašim aktivnostima.
Evo jednog predloga kako bi trebalo da izgleda dnevni i nedeljni plan učenja:

 

5. Snalaženje u materiji koja se uči
Kada učite, vrlo je važno da razlikujete bitno od nebitnoga, da sažimate gradivo u obliku vlastitih beleški, da uočite ključne reči i pojmove, da sadržaj prepričate svojim rečima tj. da izbegnete doslovno citiranje i učenje napamet.

6. Ponavljanje i uvežbavanje gradiva
Veoma je bitno da ponavljate gradivo koje ste prešli kao i da znate koliko puta to treba učiniti. Da bi se gradivo dobro naučilo, treba da ga ponavljate i nakon što ste ga prvi put tačno prepričali. Ovakav način učenja će vam pomoći da prevaziđete strah na ispitu i da tečno i razložno odgovorite na ispitno pitanje.

 

Saveti za efikasno učenje

SAVETI ZA EFIKASNO UČENJE

  1. Napravi raspored dnevnih aktivnosti, isplaniraj vreme za učenje, odmor i razonodu.
  2. Uči svakog dana u planiranom terminu!
  3. Napravi plan učenja: gde ćeš učiti, šta i kojim redosledom.
  4. Najbolje je učiti za stolom, jer održava budnost.
  5. Pored sebe drži samo predmete neophodne za učenje.
  6. Uvek uči u istom radnom prostoru ili kutku, dobro osvetljenom i provetrenom.
  7. Obezbedi što mirnije uslove za učenje  – bez muzike i telefonskih poziva.
  8. Kad god ispuniš plan, nagradi sebe nečim što voliš da radiš!
  9. Ako ti je „kondicija“ za učenje slaba, počni sa umerenim planovima koje možeš da ispuniš.
  10. Prvo, dok si odmoran, uči gradivo koje je teže.
  11. Pre učenja novog gradiva, podseti se šta si prethodno učio iz tog predmeta.
  12. Nemoj da učiš srodne nastavne predmete jedan za drugim, da ti se ne bi sve pobrkalo!
  13. Pravi pauze između učenja različitih gradiva, tako smanjuješ verovatnoću da se prethodno učeno gradivo zaboravi ili pobrka sa novim.
  14. Nemoj da učiš noću! Čovek ima svoj biološki sat, prema kome je noć predviđena za spavanje, a ne za učenje, pa će ti biti mnogo teže da zapamtiš gradivo.
  15. Nemoj da planiraš učenje odmah posle ručka!
  16. Dokazano je da je najefikasnije vreme za učenje od 8-11h i popodne od 16-19h.
  17. Ako nešto ne razumeš – pitaj nekoga da ti objasni!!!

JOŠ NEKOLIKO KORISNIH SAVETA ZA USPEŠNIJE UČENJE

  1. Kad god osetiš fizički umor ili da počinješ da se kočiš od sedenja, ustani, protegni se, uradi nekoliko čučnjeva, dotakni prste na nogama bez savijanja kolena…Možeš povremeno i da odeš na trčanje, tako da ti kiseonik „prostruji“ telom i mozgom.
  2. Uzimaj manje obroke, uzimaj ih često ako si gladan, nemoj da se izgladnjuješ, ali ne treba ni da se prejedeš.
  3. Namirnice „dobre za mozak“: riba, ovsene pahuljice, musli, banana, avokado, prokelj, zelena salata, dinja, kikiriki, čaj od nane.
  4. Svež vazduh pomaže da budeš koncentrisan, zato često luftiraj prostoriju u kojoj učiš.
  5. Redovno dovoljno spavaj – kad se fizički ne osećaš dobro, kad si neispavan, ni mozak tada ne funkcioniše najbolje.

 STEPENICE USPEŠNOG UČENJA
Sedam različitih načina usvajanja znanja koji su međusobno povezani i od čije usklađenosti zavisi uspeh u učenju. Oni se mogu primeniti u većini nastavnih predmeta i ko ih poštuje može u kraćem vremenu naučiti više, bolje razumeti, duže pamtiti i teže zaboravljati!

  1. SLUŠANJE – onoga što nastavnik predaje na času.
  2. ČITANJE – istog dana kod kuće pročitati ono što je nastavnik tog dana ispredavao:
  • najpre, pročitati gradivo u celini
  • zatim, podeliti celinu u nekoliko manjih logičkih celina
  • na kraju, sve celine objediniti i ponovo pročitati najteže delove
  1. PODVLAČENJE – u svakom pasusu podvući najvažniju informaciju, fiksirati i zapamtiti ono što čini kostur jedne lekcije.
  1. BELEŽENJE – pravljenje ličnih beležaka o pročitanom gradivu, „upakovati“ ono što je osnovno i oko čega se okupljaju ostali podaci.
  1. PRESLIŠAVANJE – pomaže nam da zapazimo delove koje nismo razumeli ili zapamtili. Prvo preslišavanje može biti naglas, uz gledanje beležaka ili podvučenih mesta u udžbeniku, a drugo preslišavanje se vrši u sebi, sa zatvorenom knjigom i bez teza.
  1. DISKUSIJA – zajedničko učenje i preslišavanje sa drugovima, sledi posle individualnog učenja.
  1. REŠAVANJE PROBLEMA – najviši nivo aktivnosti, ujedno i provera da li naučeno znanje umemo da primenimo.

ŠTA NIKAKO NE RADITI U TOKU UČENJA

  1. Ne zaboraviti da svakodnevno postoje provere učenja, one tebe vrebaju i kada ne misliš o njima.
  2. Ne razmišljaj o strahu od odgovaranja ili testa znanja tokom učenja!!!
  3. Ne postavljaj sebi prevelike dnevne zahteve i neostvarive ciljeve.
  4. Ne prekidaj učenje čim nešto ne razumeš, mozgaj ili nekog pitaj – to nije sramota!
  5. Ne budi malodušan zbog težine gradiva ili zaboravljanja, sve se može naučiti i svi zaboravljaju.
  6. Ne brzaj samo napred u gradivu, ništa bez aktivnog ponavljanja.
  7. Ne odustaj od učenja zbog zabave ili drugih poslova, najpre učenje, pa onda nagrada.
  8. Ne oslanjaj se previše na tuđe beleške, one mogu biti usputni produkt tuđeg učenja.
  9. Ne veruj svojim drugarima da vrlo malo uče, svi volimo da se hvalimo!
  10. Ne odbijaj pomoć i savete!
  11. Nemoj da praviš pauze tokom prvog sata učenja, kao ni previše dugačke pauze!

Tri stila učenja koja možete koristiti

Da biste uklonili nedostatke koji se javljaju prilikom učenja i da bi taj proces bio što kvalitetniji i produktivniji, važno je da znate svoj stil učenja.
Bilo da ste srednjoškolac, student ili ste završili fakultet, ali želite da nastavite da se usavršavate, sigurno ste kod sebe razvili određeni način na koji usvajate znanje i koji vam olakšava učenje.
Prilikom učenja možete koristiti više stilova, s tim da će jedan verovatno biti dominantniji od drugog. Koji stil učenja ćete izabrati, zavisi od situacije, odnosno znanja koja usvajate?
Postoje različiti pristupi i načini na koji možete pristupiti učenju.
Najraširenija i najednostavnija podela tipova učenja je ona koja podrazumeva tri tipa učenja, a to su:

  •   vizuelni,
  •  auditivni i
  •  taktilini.

Vizuelni tip učenja je karakterističan za one ljude koji najlakše usvajaju gradivo kada su informacije prezentovane vizuelno, u obliku teksta i slika.

Ako imate izražen ovaj stil učenja, onda verovatno često razmišljate u slikama. Najbolje učite kada su sadržaji prezentovani vizuelnim tehnikama poput Pouer Point prezentacija, flip čarta, dijagrama i drugog pisanog materijala.
Karakteriše vas i to da najčešće koristite informacije iz udžbenika i beležaka i da, uglavnom, preferirate samostalno učenje, dok tokom predavanja pratite profesorovu neverbalnu komunikaciju.

Auditivni tip učenja karakteriše one studente i učenike koji najlakše uče:

·         » slušanjem predavanja,

·         » učešćem u diskusijama,

·         » razmenom ideja.

Ako imate izražen ovaj stil učenja, znači da se dobro snalazite u radu u grupi ili paru.
Za vas je pisana informacija od manjeg značaja. Sadržaje lakše učite i pamtite ako ih čujete ili čitate naglas.
Svoje učenje unapređujete čitajući tekst naglas ili koristeći snimljeni materijal.

Ako tokom procesa učenja hvatate beleške, crtate slike i dijagrame kako biste lakše zapamtili informacije, onda vas krasi taktilni tip učenja.

Najbolje učite kroz pokret, dodir ili konkretnu radnju. Aktivno istražujete fizički svet oko sebe.
Karakteriše vas to da ne možete mirno da sedite duži period vremena. Vašu pažnju ometa potreba za aktivnošću i istraživanjem.
Kada otkrijete koji stil učenja koristite, moći ćete da značajno unapredite svoje učenje, kao i da primenite odgovarajuće metode i tehnike učenja.

Izvor: annakopunovic.wordpress.com