Где родитељи најчешће греше кад децу уче да читају

Драги родитељи, иако то вама можда изгледа као пуко учење слова, описмењавање детета је много сложенији процес од оног који неко ко није радио у настави може да замисли. За почетак, ту су МЕТОДЕ НАСТАВЕ ПОЧЕТНОГ ЧИТАЊА И ПИСАЊА:
1) Глобална метода (Обрада појма реченице, растављање реченице на речи, растављање речи на гласове и слова – гласовна анализа и синтеза – темељ читања)
2) Гласовна аналитичко – синтетичка метода, којом ћемо се у овом тексту бавити.

Foto: Canva

Она полази од изговорених речи или реченица. Гласовна је зато што, пре упознавања слова, ученици треба да именују слику неког предмета (нпр. ауто) и издвоје из изговорене речи почетни глас (нпр. А – то је уједно ново слово које ће током часа упознати). Аналитичка је зато што се анализом речи упознају гласови/слова, а синтетичка зато што се помоћу упознатих слова читају речи гласовном синтезом (сливањемвгласова, а не словкањем).

Читање

Kада уводимо децу у читање треба да избегавамо словкање (нпр. п-а-с је пас) и истрајемо у методи сливања гласова. Нпр. приликом обраде слова И и О састављамо реч ИО. Kада на словарици сложимо реч ИО (претходно утврдивши да смо сложили реч која се састоји од два гласа, први И и други О, те да смо за слагање те речи узели из словарице слова И и О) мало размакнемо слова и предложимо деци да читају онако како показујемо. Прво изговарају слово И којем полако привлачимо слово О и тако постижемо сливање гласова ИИИООО. При обради следећих слова, деци повећавамо видно поље (Н, НА, НА-МА) како би брже читала речи спајајући слова у мање целине – слогове (не учимо их да су то слогови, него да читају спајајући два до три слова заједно – можемо их визуелно повезати луком или користити стрелицу).

Свакодневним стрпљивим читањем реченица и краћих текстова (нека сами бирају сликовнице које их занимају) треба да помогнемо деци да се ослободе читања „од слова до слова“ и оспособити их да шире видно поље на слогове те да сливају слогове (наглас и у себи) пратећи прстом текст који читају („прст читач“) како би истрајним вежбањем постали добри читачи (тачно, течно и изражајно читање с разумевањем, а не напамет).

Почетна жеља за читањем може се врло брзо угасити јер читање припада у најсложеније процесе учења и усваја се током тешког и сложеног процеса. Али, оно је важно јер је темељ сваког даљег учења. Утврђено је да добри читачи по правилу знају и добро да уче док слабији читачи уче теже, треба им више времена и имају мању способност критичког мишљења. Повезаност воље за читањем и вештине читања је очигледна: „Оно што радо чиним, најчешће ми не причињава никакве тешкоће. Оно што ми баш не успева, избегавам што више могу. Али, како све ређе читам, тако су и моје способности све мање, све док сасвим не изгубим наду да ћу то икад свладати.“

Не постоје „рођени читачи“ већ то постају вежбом и трудом уколико су достигли одређен ниво зрелости. То значи да дете треба располагати одређеним фондом речи којима се може активно служити, имати жељу да научи да чита и одређен ниво концентрације. Помозимо му на том путу.

Учитељица Инес Фалак