Generacija rođena 2000ih je odrasla sa pametnim telefonima u rukama. Nazivali smo ih „digitalnim urođenicima“, govorili da su zavisni od društvenih mreža, apatični prema realnom svetu. Često smo slušali kritike da je tehnologija stvorila pasivnu generaciju, više zainteresovanu za lajkove nego za stvarne probleme. Ali ono što se dogodilo u Srbiji tokom proteklog perioda pokazuje koliko smo pogrešno razumeli ovu generaciju.
Noć koja je sve promenila
Pad betonske nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu koji se dogodio 1. novembra 2024. odneo je 16 života. Tragedija koja je mogla biti izbegnuta postala je okidač za nešto što niko nije očekivao. Kada su studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu 22. novembra blokirali svoju ustanovu nakon što su napadnuti tokom tihog odavanja pošte žrtvama, pokrenuli su lavinu koja će promeniti političku sliku Srbije.
Ono što je usledilo nije bio običan studentski protest. Bilo je to nešto mnogo veće – manifestacija generacijske svesti koja je šokirala sve koji su ovu decu odgajali.
Pokret koji je nadmašio očekivanja
Studenti nisu samo protestovali – oni su organizovali najmasovniji građanski pokret u savremenoj srpskoj istoriji. Do marta 2025. godine, protesti su se proširili na više od 400 gradova i naselja širom Srbije. Demonstracije su okupile, prema brojnim procenama, više od 350.000 ljudi u Beogradu, uz ogromnu podršku većine građana.
Ali ono što je zaista impresivno nije bila veličina protesta – već način na koji su organizovani. Ova generacija, koju smo smatrali digital-zavisnom, pokazala je neverovatnu sposobnost fizičke izdržljivosti i organizacije:
– Studenti iz Čačka, Niša i Subotice krenuli su pešice ka Beogradu, prešavši stotine kilometara
– Spavali su u halama, na otvorenom, u svim vremenskim uslovima
– Blokirali su univerzitete mesecima, održavajući disciplinu i jedinstvo
– Organizovali su logistiku koja je omogućila funkcionisanje pokreta kroz celu zimu
Šta smo propustili da primetimo
Najveća greška koju smo pravili jeste što smo tehnološku pismenost ove generacije tumačili kao apatiju prema realnom svetu. Umesto toga, trebalo je da primetimo da su društvene mreže bile njihova škola organizovanja, da su naučili koordinaciju kroz onlajn igre, da su stekli globalne perspektive kroz internet.
Kada je trebalo da se organizuju, nisu se oslonili samo na tehnologiju – već su kombinovali digitalnu povezanost sa fizičkim prisustvom na način koji starije generacije nisu mogle da predvide. Njihovi Instagram nalozi poput @studentiublokadi postali su centri komunikacije za preko 380.000 pratilaca, ali su istovremeno fizički blokirali institucije i izašli na ulice.
Poruka svetu
Srpski studenti nisu samo promenili Srbiju – poslali su poruku mladima širom sveta da tehnološka generacija nije sinonim za pasivnu generaciju. Pokazali su da:
– Digitalna povezanost može biti alat za stvarnu političku akciju
– Mladi mogu biti istrajniji i disciplinovaniji od starijih generacija
– Tehnologija ne ometa angažman – već ga može pojačati
Njihov pokret je inspirisao mlade širom Balkana i Evrope, pokazujući da „generacija smartfona“ može biti takođe i generacija koja menja stvarnost.
Međunarodno priznanje
Značaj studentskog pokreta prepoznat je i na međunarodnom nivou. Srpski studenti zvanično su kandidovani za Nobelovu nagradu za mir za 2025. godinu, na predlog pisca i dramaturga Siniše Kovačevića i advokatice Dijane Stojković, sa potvrdom Nobelovog komiteta da je kandidatura prihvaćena.
Dodatno, studenti iz Srbije su među nominovanima za Saharovu nagradu za slobodu mišljenja, koju dodeljuje Evropski parlament. Poslanička grupa „Obnovimo Evropu“ ih je nominovala ističući da njihova borba odražava ključne principe Evropske unije i predstavlja inspiraciju van granica Srbije.
Jedinstvo kroz različitost
Ono što je posebno fascinantno jeste kako su studenti uspeli da ujedine različite društvene grupe. Uz njih su stali poljoprivrednici, advokati, penzioneri, lekari, čak i ratni veterani. Poljoprivrednici su blokiraali puteve traktorima kako bi zaštitili demonstrante. Nastala je koalicija generacija oko zajedničkih vrednosti.
Lekcija za sve nas
Možda je najveća lekcija ove generacije to što su pokazali da su stereotipi o mladima često pogrešni. Umesto da budu pasivni konzumenti sadržaja, postali su kreatori promena. Umesto da budu individualistički, pokazali su kolektivnu snagu.
Generacija rođena 2000ih nije generacija koju je tehnologija sputala – već generacija koja je naučila da koristi tehnologiju kao alat za stvaranje boljeg sveta. Oni koje smo smatrali apatičnima pokazali su više političke energije nego mnoge starije generacije.
Budućnost koja tek dolazi
Srpski studenti su pokazali da je moguće kombinovati digitalnu pismenost sa građanskim aktivizmom, globalnu povezanost sa lokalnom akcijom, tehnološke alate sa tradicionalnim metodama protesta. Njihov pokret nije završen – on predstavlja početak novog načina političkog angažmana.
Za mlade širom sveta, srpski studenti su dokazali da ne morate da birate između tehnologije i aktivizma. Možete koristiti oba. Ne morate da se odreknete digitalnog sveta da biste menjali stvarni svet. Možete ih kombinovati na način koji je moćniji od bilo čega što su starije generacije mogle da zamisle.
Možda je vreme da prestanemo da potcenjujemo generaciju koja je odrasla sa internetom i počnemo da učimo od njih kako se stvarno organizuje promena u 21. veku.