Генерација рођена 2000их је одрасла са паметним телефонима у рукама. Називали смо их „дигиталним урођеницима“, говорили да су зависни од друштвених мрежа, апатични према реалном свету. Често смо слушали критике да је технологија створила пасивну генерацију, више заинтересовану за лајкове него за стварне проблеме. Али оно што се догодило у Србији током протеклог периода показује колико смо погрешно разумели ову генерацију.
Ноћ која је све променила
Пад бетонске надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду који се догодио 1. новембра 2024. однео је 16 живота. Трагедија која је могла бити избегнута постала је окидач за нешто што нико није очекивао. Када су студенти Факултета драмских уметности у Београду 22. новембра блокирали своју установу након што су нападнути током тихог одавања поште жртвама, покренули су лавину која ће променити политичку слику Србије.
Оно што је уследило није био обичан студентски протест. Било је то нешто много веће – манифестација генерацијске свести која је шокирала све који су ову децу одгајали.
Покрет који је надмашио очекивања
Студенти нису само протестовали – они су организовали најмасовнији грађански покрет у савременој српској историји. До марта 2025. године, протести су се проширили на више од 400 градова и насеља широм Србије. Демонстрације су окупиле, према бројним проценама, више од 350.000 људи у Београду, уз огромну подршку већине грађана.
Али оно што је заиста импресивно није била величина протеста – већ начин на који су организовани. Ова генерација, коју смо сматрали дигитал-зависном, показала је невероватну способност физичке издржљивости и организације:
– Студенти из Чачка, Ниша и Суботице кренули су пешице ка Београду, прешавши стотине километара
– Спавали су у халама, на отвореном, у свим временским условима
– Блокирали су универзитете месецима, одржавајући дисциплину и јединство
– Организовали су логистику која је омогућила функционисање покрета кроз целу зиму
Шта смо пропустили да приметимо
Највећа грешка коју смо правили јесте што смо технолошку писменост ове генерације тумачили као апатију према реалном свету. Уместо тога, требало је да приметимо да су друштвене мреже биле њихова школа организовања, да су научили координацију кроз онлајн игре, да су стекли глобалне перспективе кроз интернет.
Када је требало да се организују, нису се ослонили само на технологију – већ су комбиновали дигиталну повезаност са физичким присуством на начин који старије генерације нису могле да предвиде. Њихови Инстаграм налози попут @studentiublokadi постали су центри комуникације за преко 380.000 пратилаца, али су истовремено физички блокирали институције и изашли на улице.
Порука свету
Српски студенти нису само променили Србију – послали су поруку младима широм света да технолошка генерација није синоним за пасивну генерацију. Показали су да:
– Дигитална повезаност може бити алат за стварну политичку акцију
– Млади могу бити истрајнији и дисциплинованији од старијих генерација
– Технологија не омета ангажман – већ га може појачати
Њихов покрет је инспирисао младе широм Балкана и Европе, показујући да „генерација смартфона“ може бити такође и генерација која мења стварност.
Међународно признање
Значај студентског покрета препознат је и на међународном нивоу. Српски студенти званично су кандидовани за Нобелову награду за мир за 2025. годину, на предлог писца и драматурга Синише Ковачевића и адвокатице Дијане Стојковић, са потврдом Нобеловог комитета да је кандидатура прихваћена.
Додатно, студенти из Србије су међу номинованима за Сахарову награду за слободу мишљења, коју додељује Европски парламент. Посланичка група „Обновимо Европу“ их је номиновала истичући да њихова борба одражава кључне принципе Европске уније и представља инспирацију ван граница Србије.
Јединство кроз различитост
Оно што је посебно фасцинантно јесте како су студенти успели да уједине различите друштвене групе. Уз њих су стали пољопривредници, адвокати, пензионери, лекари, чак и ратни ветерани. Пољопривредници су блокираали путеве тракторима како би заштитили демонстранте. Настала је коалиција генерација око заједничких вредности.
Лекција за све нас
Можда је највећа лекција ове генерације то што су показали да су стереотипи о младима често погрешни. Уместо да буду пасивни конзументи садржаја, постали су креатори промена. Уместо да буду индивидуалистички, показали су колективну снагу.
Генерација рођена 2000их није генерација коју је технологија спутала – већ генерација која је научила да користи технологију као алат за стварање бољег света. Они које смо сматрали апатичнима показали су више политичке енергије него многе старије генерације.
Будућност која тек долази
Српски студенти су показали да је могуће комбиновати дигиталну писменост са грађанским активизмом, глобалну повезаност са локалном акцијом, технолошке алате са традиционалним методама протеста. Њихов покрет није завршен – он представља почетак новог начина политичког ангажмана.
За младе широм света, српски студенти су доказали да не морате да бирате између технологије и активизма. Можете користити оба. Не морате да се одрекнете дигиталног света да бисте мењали стварни свет. Можете их комбиновати на начин који је моћнији од било чега што су старије генерације могле да замисле.
Можда је време да престанемо да потцењујемо генерацију која је одрасла са интернетом и почнемо да учимо од њих како се стварно организује промена у 21. веку.