Ivan Janjić, profesor u Prvoj zagrabačkoj gimnaziji bio je gost emisije ”Nedjeljom u 2” i tom prilikom dao malo drugačiji pogled na posao nastavnika i izgradnju kvalitetnih odnosa sa učenicima i roditeljima.
”Nikad uspešniji učenici, nikad bolje ocene, a nikad nesrećnija i nezadovoljnija deca. To znači da nešto tu opasno šteka. Njihov film je 5,00 i ništa osim toga. Vi imate problem dati učeniku vrlodobru ocenu. Meni je činjenica da neko ima 5,00 problematična. Ja se bojim onoga ko prolazi 5,00. Tu nešto nije u redu. Ja sad, u stvari, miniram 5,00. To je teško jer, pazite, ja njima kažem – evo rpočitajte, uradite za domaći neki tekst. I pita me učenica u koju to rubriku ide. A ja se pitam što to nju zanima. A ona ima svoj e-dnevnik u glavi i ona računa, aha, ako ja to napišem, meni se drugi decimalni broj povećava i to će biti gore… Zato ja njoj odgovaram da ne znam u koju će rubriku ići.”
Govorio je i o apsolutno poslušnoj deci, za koju smatra da su uglavnom pasivizirana.
”Ja sam uveren da su deca preposlušna u negativnom smislu. Dakle, meni bi bilo normalno da ti sa 15, 16, 17 godina moraš biti problem. Jer ako si predobar, to znači da si pasiviziran. Pa mi kažu šta se ti buniš, lakše je raditi s takvom decom. Pa čekaj, ali on je mrtav čovek. Moj zadatak je da od takvih pravim neposlušnu decu. A to ima veze s kritičkim mišljenjem.” – kazao je on.
Kaže i da sam, kao roditelj, nikad nije otvorio e-dnevnik.
”Ako si poslao dete u školu, moraš imati poverenja da ću se ja brinuti o njemu. Ja sam to rešio da sam na prvom roditeljskom roditeljima svojih đaka rekao – ako ste vi meni dali decu, ja preuzimam odgovornost. On je srednjoškolac, ako imamo neki problem, nas dvojica to rešavamo. I oni to prihvate. I sad meni dođe pedagog i kaže pa, Ivane, u tvom odeljenju nisi zapisao da ti je iko došao na informacije. Pa nisam, jer nije niko ni bio. Jer, ako sad nas dvojica imamo problem, pa dođe neko treći, pa prepričavamo, to je nepotrebno. I naravno da onda učenik to ceni, preuzima odgovornost i kaže, u redu, mi ćemo to rešiti. Znači mi smo ravnopravni i ja te poštujem.” – objasnio je svoj stav nastavnik Ivan Janjić.
Janjić je otkrio kako se nosi sa situacijom da se danas više ne sme dotaknuti dete.
„Ne prihvatam tu tezu. Ja svaki dan tu decu grlim, ljubim. Mi se rukujemo, i to njima treba. Svako od nas zna u kojoj meri je zagrljaj zagrljaj. Male stvari deluju” – ističe Janjić.