Колико је важно да се неко бави послом који воли посебно је видљиво у контексту школе и учионице, јер сложићете се, није нимало свеједно ко се налази са оне стране катедре.
Наставник који креира и реализује часове, заправо представља пример понашања који ученици свесно и несвесно моделују. То најједноставније учење које се дешава спонтано, у тако успостављеним односима, јесте учење по моделу, које може да буде моћно оружје, ако се мудро користи.
У свакодневном животу школе, постоји неколико правилности које вам могу бити смернице како бисте креирали атмосферу која подстиче учење, са фокусом на понашање наставника, јер је то оно на шта свако од нас појединачно може директно да утиче.
Неке од њих се односе на техничко-организационе појединости које чине да се лакше и боље реализује час и омогућавају наставнику да се бави више суштином, а мање формом, што је свакако растерећујуће.
Главни предуслов да креирате атмосферу која је подстицајна за развој и учење, а самим тим и пријатна за рад, је јасна визија којим путем треба да усмеравате ученике и свест о томе који су вам све поступци на располагању како бисте то и постигли. Када освестите који су све чиниоци на које можете намерно утицати, онда сте већ на пола пута ка успеху.
Свака група ученика је специфична, тако да не постоји тачан рецепт за који се са сигурношћу може рећи да ће неизоставно довести до жељеног циља. Међутим, постоје и неки универзални поступци који релаксирају односе између наставника и ученика, а и ученика међусобно. Наводим вам неке од њих које можете применити већ данас.
Поздравите сваког ученика кад улази у учионицу
Ова активност, у први мах, може да се чини безначајном, па помало и чудном. Међутим, у том једноставном поступку се крије дубљи смисао, јер ће појединим ученицима то можда бити једини пријатан, позитиван људски контакт током целог дана. На тај начин им преносите поруку да су важни и да су примећени, а то директно утиче на њихово самопоуздање и самопоштовање.
Чак и са учеником са којим сте можда претходног часа имали неки неспоразум, вашим пријатељским поздравом, пре почетка часа, поручујете му да је сваки дан нова прилика да заједно урадите нешто добро, без терета.
Креирајте време и простор у коме владају јасна правила која важе за све и увек
Свим ученицима је потребно да имају јасну дефинисану структуру онога што раде, па им је и код наставника важно, да осим што поседује знања која се односе на његов предмет, он ученицима кроз све активности које се одвијају на његовом часу преноси и знања о томе на који начин управља атмосфером у учионици.
То се најбоље постиже тако што се ученицима на самом почетку увек јасно дефинишу и изложе очекивања која се пред њих постављају по питању знања и понашања.
Креирајте своју малу колекцију правила
Оних која се односе на техничка питања која вам сигурно одузимају доста времена и енергије на дневном нивоу, а могу се решити прилично елегантно.
На пример:
● Научите ђаке да, када уђу у учионицу, одмах улазе у простор за учење и рад, те да своје активности усмере на припрему тог процеса.
● Креирајте заједничку процедуру поделе и предаје контролних, писмених задатака.
● Дефинишите како се надокнађују провере и одговарања пропуштене због оправданих изостанака
● Договорите се о начину на који могу да задобију вашу пажњу без ометања остатка разреда (да, мислим на бескрајно дозивање учитељице, наставниче/це)
● Каква је просторна организација за различите облике рада које повремено спроводите (рад у пару, рад у групи, радионичарски рад)
Ово је само неколико примера који су најчешће тачке спотицања у дневном распореду. Ви ћете свакако у свом раду пронаћи које је то сегменте потребно уредити, тако да те јасно дефинисане процедуре служе свима као олакшање у веома густом распореду.
На почетку је важно, како би се нова правила усталила, да их се, најпре ви доследно придржавате, а када је потребно, и ученике подсећате на њих док их у потпуности не усвоје.
Комуникација усмерена на позитивна понашања
Као наставник који жели да буде креатор добре атмосфере у учионици значајно је да водите рачуна о својој комуникацији, тако што ћете се фокусирати на добро у ситуацијама. На тај начин креирате атмосферу која награђује позитивна понашања и мењате фокус у спорним ситуацијама.
То не значи да ће непријатне и конфликтне ситуације нестати и да се неће дешавати, него да ћете ви свесно бирати на шта ћете се фокусирати у њима и реаговати бираним речима, а самим тим и ваши ученици, јер као што смо рекли они вас гледају и моделују.
Тако својим понашањем ученике учите да чак и када имају потребу да кажу нешто што представља критику упућену некоме, нека она буде конструктивна и изречена уз уважавање личности и осећања оног коме говоре.
Научите их како да дају конструктивну критику, тако што ће најпре истаћи нешто позитивно, а затим говорити о томе шта им смета и на крају завршити умирујућом поруком свом саговорнику, јер ће тако осигурати да он заиста и чује то што су хтели да кажу.
Ове вештине можете провежбати заједно, за почетак на ситуацијама у којима нису много емоционално уплетени, а које им омогућавају да буду и критични и охрабрујући. Вежбање оваквих дебата, у контролисаним условима, може им изградити вештину изражавања слагања и неслагања са нечијим мишљењем, без конфликта.
Улагање енергије у овакве подухвате није увек нешто што ће се бити брзи повратак инвестираног времена и труда, али у овим плодовима који споро сазревају, са слашћу ће уживати сви укључени актери, наставник, ученици, а посредно и родитељи, јер ће се отпор према раду и учењу драстично смањити.
Аутор: Александра Крстић-Јовић, мастер педагог