Одмах на почетку да разјаснимо неке ствари. Да, деца су наша највећа љубав и због њих “скидамо звезеде са неба и кротимо звездано јато” и све што будем писала овде, бих пре пар година сматрала тоталном јереси, јер религија децеобожавања је наравно била и мој избор под навалом огромне количине окситоцина, пролактина и оног што се зове ПРВЕНЧЕ.
Међутим, два детета касније, хиљаде километара истањених живаца, одсуства било какве бебиситинг помоћи и наравно личног осујећеног капацитета за прихватање било каквог површног баљезгања, одлучила сам да у име исто таквих мама, а поуздано знам да их има, кажем истину.
Ја ЛАЖЕМ своју децу. И то често.
Када ме ухвате да једем неке фине и скупе чоколаде, ја им кажем да су са бибером или љутом паприком и обавезно их понудим. Такође, када ме питају зашто не позовемо неког другара из вртића кући, а ја НЕ подносим његове родитеље, а често и само дете, ја им кажем да његови родитељи пуно раде и немају времена. А пошто деца осећају да то баш није истина већ да ви не миришете ту породицу, онда ви у ствари њима говорите како су људи који вам се не свиђају јако вредни!?
Такође их лажем око важних ствари. На пример, немам срца да им обелоданим, наравно када ме већ питају, да ће и они једног дана умрети. Већ им говорим да само мнооогооо стари и болесни људи умиру. И тако се сад они плаше старих људи!
Када су ме питали да ли су они изашли на пупак, пустила сам им јутјуб видео са правим порођајем и рекла да су они изашли на косицу!? Наравно да им се та идеја није допала и да су у глас викали НИИИИСМОО!
Оно што такође нико неће да призна јесте да своју децу често НЕ СЛУША.
Углавном то изгледа овако:
“Мама, могу нешто да ти кажем? Наравно сине. Мама, јел знаш да у Минекрафту можеш да ззззззззззззззззз … зззззззззззззззз … ззззззззззззззззззз … ззззззззззззззззз … ззззззззззззззз … зззззззззззззззз… и ја бих то да ми купиш.”
Или, “… а онда је он рекао зззззззззззззз, а васпитачица је онда рекла ззззззззззззззззззз, а ја сам онда урадио зззззззззззззззззззззззззззз,” а све то време док се возимо у ауту и ја покушавам да нас не убијем, одговарам са АХА, АХА, стварно?
Такође, деца су ДОСАДНА.
Понекад када ме питају да се играмо возова, слагалице или коцкице, ја измислим да имам пуно посла у кухињи и одем да правим себи неке колаче, које сам као наменила њима. Или ако сам много уморна седнем за комп да скролујем по фејсу док им говорим да имам нека врло важна посла да завршим.
Када сви породично играмо “Човече не љути се”, ја покушавам да не одиграм сваки потез уместо њих. Јер ако малиша од три године, добије три шестице заредом, остаћемо седам месеци за столом. “ЕДАНН; ДАА; ТИИИИ; ПЕТ; ДЕЦЕТ! АААААААААААААААААААААААААА један, два, осамнаест у кућици си!!! Компулсивно – опсесивни део мозга ми се грчи у фетус положају, док покушавам да будем стрпљива и да га научим да броји у истој временској зони!
Или, док се играмо жмурке и он не може да издржи ни две секунде сакривен на сред собе!? већ виче “ТУ ЦАМ”. И онда кад се ми сакријемо и не нађе нас одмах ту поред, почиње да плаче и да виче “НИЈЕ ФЕЈЈЈ”.
Или кад уђу у фазу “А ЗАШТО?”
“Зашто је трава зелена? Зато што у себи има хлорофил. А зашто? Зато што сунце прави хлорофил у биљкама. А зашто? Зато што је то природни процес. А зашто? Зато што је свет тако направљен. А зашто? хмммм па не знам, немам одговор на то питање. А зашто? Зато што нисам добро учила у школи. А зашто? Зато што сам била немирно дете. А зашто? Зато што ме родитељи нису добро васпитали. А зашто? Зато што су ме случајно добили. А зашто? Зато што су и њих њихови родитељи добили случајно. А зашто? Зато што је цео свет једно збуњујуће место. А зашто? Зато што нико није смислио ништа паметније. А зашто? (Крећу ми сузе и тражим даљински да му упалим Сунђер Боба јер ово испитивање може да потраје до нове развојне фазе, значи једно три месеца!!!)
Деца се такође често понашају као мале…
“Имам једну тајну али нећу да ти кажем. (њањањањања) Рећи ћу само тати, јер њега више волим. (њањањањања)”
Или оно кад им бата покида играчку па траже да и ви покидате њему да би било фер!? Или кад му не дате да црта по зиду а он узме килограм Нутеле па измаже зид испод кревета. Или кад се наљути на брата па му тајно маже слинац на јастук!
Или када сте у продавници а он вам прети да ће почети да се дере ако му не купите лизалицу, а када га водите у пошту да би вас пустили преко реда и мало га штипнете да крене да се дере, као што сте се договорили, он НЕЋЕ!
И док размишљате о томе како вам је ово скроз познато или како се то вама никад не дешава јер сте прочитали све књиге о томе како да будете диван родитељ и ваш карактер је бољи него мој, само размислите шта вам сад раде деца док су тако тиха у соби. Плеззз 🙂
Извор: icbmother.com
Аутор: Ката Граната