Гугл није експерт када је реч о вашој деци. Ви јесте.

30 априла, 2020

Појма нисам имала колико је родитељство захтевно док нисам добила дете. И почела да тражим савете од Гугла. Много савета.

На пример, Хеј Гугл, је л’ у реду да своју бебу не дојим дуже од 8 месеци? (кликнем “претражи” и надам се да ће ми Гугл рећи “да, наравно!”)

Foto: Canva

Бум. Стотине чланака. Блогова. Информација. РАЗЛИЧИТИХ информација.

Да. У реду је. Твоја беба може, упркос томе, бити веома здрава.

Не! Ускраћујеш свом детету неопходне нутријенте и повећаваш шансе да твоје дете (па сад овде долази листа лоших ствари које ће се десити).

И?

Свет родитељства помало ме подсећа на политику, јер имате две супротстављене стране, а онда и трећу која је ту негде у средини. Ту су оне “модерне маме” које верују у позитивну дисциплину, искључиво дојење и исхрану органском храном, а вакцинацију деце не доводе у питање.

На другој страни су традиционалне маме, које верују у исхрану крављим млеком, не читају сваку декларацију на производима којима хране децу, верују у методе васпитања и одрастања које су примењивале наше баке.

Наравно, постоји и велики број оних који су између ове две крајности. И ја спадам у ту групу.

А бити у средини може понекад бити врло збуњујуће.

Толико је информација које су само на клик до нас, али како изабрати оне праве? Како знати коме да верујете?

Рецимо, ја могу да разговарам са педијатром који лечи моју децу и бити сасвим сигуран да је вакцинација несумњиво једини исправан пут. Без размишљања. А онда одем мало на Гугл и прочитам нека истраживања или чујем искуства и мишљења која су потпуно супротна. Толико супротна да ме могу уверити да ће вакцина угрозити живот мог детета.

Или, ето, чињеница да мени не би пало напамет да се порађам без епидурала. Ни у лудилу. Супер за оне маме које могу и желе да то све буде до краја природно, али, не хвала. Ипак, не могу да се одупрем оном црву сумње који ме изједа кад помислим на све текстове и коментаре које сам прочитала, а у којима се говори о могућим негативним ефектима епидурала.

Такође, прочитала сам све о томе како научити дете да се само успава. Јасно ми је да бебе и деца боље спавају кад имају неку рутину и да се могу научити да преспавају ноћ. Али, ја то не желим. Не могу да слушам бебу како плаче. Зато он спава с нама у кревету. Ево, признаћу и да не уживам у томе баш увек. И не мислим да је учење бебе да се успава сама погрешно. Само ја то не желим. И онда, кад наиђем на “релевантне изворе” који чине да се осећам као да од детета правим неспособњаковића везаног за мамину сукњу тиме што му дозвољавам да спава са мном, осећам се, наравно, лоше.

И дојење. То је тема која је изазвала толико осећаја кривице код мајки које нису могле да доје, да је ова планета премала за сву ту кривицу.

Стварно је тешко бити родитељ у свету у ком свако своје мишљење намеће као једино исправно.

А због поларизованих ставова, шта год ви одлучили да урадите, како год хранили, васпитавали, успављивали дете, наћи ће се неко, тачније више њих, да вам каже да правите огромну грешку.

А у тренутку кад сте несигурни и покушавате само да урадите оно што је најбоље за ваше дете, а да истовремено сачувате здрав разум, то је стварно тешко.

Знате шта би било супер? Кад бисмо могли да ресетујемо Гугл. Да га вратимо на фабричка подешавања и да се количина информација драстично смањи. Јер ми се чини да ме Гугл чешће збуњује него што ми помогне.

Гугл није експерт за родитељство. То је само гомила различитих мишљења.

Не знам ја све о родитељству, али оно што засигурно знам је да ако дајете све од себе да ваша деца осете колико их волите, ако се трудите да испуните њихове потребе, ако им показујете своју љубав и поклањате своје време, онда сте стварно, баш добар родитељ.

Све остало није толико важно. Јер, нити ће се они сећати колико дуго сте их дојили, како сте их родили, нити да ли сте их хранили искључиво органском храном.

Али оно што ће сигурно памтити јесте тај осећај који ништа не може да замени – осећај да те мама и тата воле без обзира на све. Упамтиће ваш забринут поглед кад имају температуру и ваш сјај у очима због радости кад у нечему успеју. Сећаће се како сте о њима бринули.

Гугл није експерт када је реч о вашој деци. Ви сте. 

М. Филиповић, мама два дечака

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама