Hajde iskreno, da li ste nekad pokazivali detetu matematiku nasmejani, ili mazeći ga?

Profesor dr Svetomir Bojanin, naš poznati dečji psihijatar, na jednom predavanju govorio je o podsticajnom ambijentu, spoljnim uslovima koji utiču na buđenje gena. Profesor je jednim predavanjem probudio mene.

Još dok su u stomaku postoji precizna računica i program, fantastičan program razvitka. Ako se u trudnoći buduća majka potpuno ne preda detetu i tehnički, bez emocija nosi dete, usporiće njegov razvoj.

Ljubavna veza s bebom izaziva lučenje neke supstance koja oblaže nerve i omogućava komunikaciju, tako da nervi razvijaju složenu nervnu strukturu. Složena nervna struktura je najvažnija osnova za razvoj psihičkog života, motorike, emocija, inteligencije. Što više ljubavi, više linkova.

Nije to neki bonton lepo se odnositi prema trudnici, to je nužno, kao što je nužno oprati ruke posle dodirivanja okuženog. Ali za viruse i bakterije znamo, prihvatili smo da mogu da nas unište. A ružne misli, brutalne stvari nemaju tako opipljivu moć. Tako nam se samo čini.

Nemamo vremena da budemo depresivni, nezainteresovani ako želimo da razvijemo ono što nam je dano. Potpuno je besmisleno tugovati za onim što je van kontrole, što nikako ne mogu promeniti, umesto da razvijamo sebe i pomognemo drugima.

Mislim prvenstveno na decu.

Direktno smo odgovorni za sve što raste, razvija se, živi, uči u ovom vremenu u kojem zajedno živimo. Bez obzira na profesionalnu oblast u kojoj smo aktivni.

Posle toliko vekova, naučnici otkrivaju da je ljubav centralni deo života. Otkrivaju nešto što je čovečiji zapis od samog početka. Reakcija na dobro.

Snimili su vodu! Našu običnu vodu. Puštali su muziku. Mocarta! I neku agresivnu, veoma napadnu. Molekuli vode se menjaju. Struktura vode se menja. Voda reaguje na dobro!

Ako tako razmišljam šta je onda provokacija?

Nema se vremena za „đavolja“ posla. Ne treba im posvetiti ni jednu misao, a kamoli ceo film.