Beogradski sajam knjiga, manifestacija koja se već 68 godina obeležava kao najznačajniji regionalni kulturni događaj posvećen knjizi, ove godine se našao u središtu jedne neočekivane i bolne dileme. Tradicionalno zakazan za poslednju nedelju oktobra, ovogodišnji sajam „zagazio“ je u novembar, pa je tako plan organizatora bio da se manifestacija održava i 1. novembra, na datum koji je u sećanju cele Srbije urezao jednu od najcrnjih tragedija novije istorije.
Tačno godinu dana pre, 1. novembra 2024. godine, u 11:52, urušila se nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu, usmrtivši 16 ljudi. Taj dan je postao simbol bola, ali i pitanja odgovornosti koja još uvek ostaju bez odgovora.
Kada kalendar postane moralna dilema
Organizatori Beogradskog sajma knjiga odlučili su da se manifestacija održi od 25. oktobra do 2. novembra 2025. godine. Ta odluka nije prošla bez odjeka. Dok je sajam knjiga kulturna institucija koju ova zemlja nesumnjivo treba – prostor susreta autora i čitalaca, izdavača i ljubitelja literature – datum je otvorio pitanje koje prevazilazi organizacione okvire: da li je moguće slaviti kulturu na dan kada cela zemlja tuguje?
Ko kaže „ne“
Nezadovoljstvo terminskim rasporedom nije jedini razlog zbog kojeg su neki izdavači odlučili da bojkotuju ovogodišnji sajam. Izdavačke kuće Klio, Arhipelag, Geopoetika, Makart i Heliks potvrdile su da neće učestvovati na manifestaciji. Prema rečima Zorana Hamovića, direktora izdavačke kuće Klio, razlozi su dvojaki.
Prvo, tu je pitanje samog termina koji pada na godišnjicu tragedije u Novom Sadu. Drugo, izdavači su uputili zahteve Upravi Sajma – minimalne, kako sami kažu, kompromisne zahteve – koji su, prema njihovim navodima, jednostavno ignorisani. Započeti pregovori su prekinuti bez ikakvog odgovora, ni usmenog ni pisanog. To se pokazalo kao kap koja je prelila čašu.
Procenjuje se da je skoro 20 izdavača odustalo od učešća. Neki od njih, kako se navodi, to čine iz straha, idu protivno postignutom konsenzusu unutar struke. Ali ono što je nedvosmisleno jeste da se ovaj bojkot ne može ignorisati kao puka politička gesta – radi se o ljudima koji su odlučili da ne mogu promovisati literaturu na dan kada se cela nacija seća žrtava.
Ko će zatvoriti štandove
S druge strane, tu su oni koji su odlučili da dođu na sajam, ali da ispoštuju dan žalosti na svoj način. Kreativni centar, Pčelica, i Laguna – tri od najvećih i najuticajnijih izdavačkih kuća u Srbiji – najavili su da će njihovi štandovi 1. novembra biti zatvoreni. Priključuju im se i drugi izdavači, kao što je Harfa i Čarobna knjiga.
Ovaj gest predstavlja pokušaj kompromisa: biti prisutan kao učesnik kulturne manifestacije, ali istovremeno pokazati empatiju prema porodicama žrtava i celom društvu koje i dalje živi sa tim bolom.
Pitanje društvene odgovornosti
Ovaj sukob interesa – između potrebe da se održi tradicionalna kulturna manifestacija i osnovne ljudske potrebe za empatijom – otvara šira pitanja o društvenoj odgovornosti. Ko je odgovoran za odluke koje donose organizatori velikih javnih događaja? Da li su oni, kao deo šire kulturne zajednice, dužni da vode računa o društvenim traumama koje još uvek nisu zaceljene?
S jedne strane, Sajam knjiga je „praznik knjige“, kako glasi njegov podnaslov – trenutak okupljanja, razmene, možda najmasovniji kulturni događaj u zemlji. S druge strane, 1. novembar nije dan kao svaki drugi. To nije običan datum u kalendaru. To je dan kada će desetine, možda stotine hiljada ljudi poći u Novi Sad da odaju poštu stradalima, da podsete da pravda još nije zadovoljena, da se pitanja odgovornosti i dalje postavljaju.
Zar je moguće da se te dve stvarnosti odvijaju paralelno, bez kolizije? Da neko u Beogradu lista knjige dok neko drugi u Novom Sadu stavlja cveće na mesto tragedije?
Praznina koja se nazire
Ako se trenutna situacija ne promeni – a sve ukazuje na to da neće – 1. novembar na Beogradskom sajmu knjiga biće drugačiji od svih ostalih dana. Možda će hale biti tiše. Možda će neki posetioci svesno izabrati da ne dođu. Možda će prodaja biti simbolična. Možda će atmosfera biti napeta, neprirodno mirna.
A možda će štandovi zaista biti prazni.
To nije samo pitanje logistike ili kalendarskog planiranja. To je pitanje kolektivnog morala, empatije i razumevanja da kultura ne postoji u vakuumu. Ona je deo društva koje diše, pati, tuguje. I kad se to ignoriše, kad se odluke donose bez obzira na kontekst, onda se i najplemenitije manifestacije – poput Sajma knjiga – mogu naći u poziciji da budu neshvaćene, kritikovane, pa čak i bojkotovane.
Niko ne želi da sajam propadne. Ali niko ne želi ni da se pravi da je sve normalno. Jer nije.
I dok čekamo da vidimo kako će izgledati 1. novembar na Beogradskom sajmu, jedno je sigurno: ovo nije samo priča o knjigama. Ovo je priča o nama, o tome ko smo i kakvo društvo gradimo. Ili ne gradimo.