Od leksikona do TikToka – kako su se menjale društvene mreže

27 septembra, 2022

Najveća zabluda je da su društvene mreže kreirale nove trendove i uticale na svest mladih. Autori društvenih mreža su, zapravo, stručnjaci koji prepoznaju potrebe mladih, a platforme društvenih mreža prilagođavaju njihovim potrebama.

Oduvek je postojala težnja mladih da se bolje upoznaju međusobno, analiziraju jedni druge, i sebe predstave drugima. Devedesetih godina vrhunac popularnosti beleže leksikoni, sveske u koje je bilo poželjno da se upišu svi drugari iz kraja, i iz odeljenja, a autor leksikona bi duž sveske imao slobodu da postavi razna pitanja, na koja bi njegovi vršnjaci redom odgovarali. Najčešća pitanja bila su o omiljenoj hrani, piću, vrsti muzike, omiljenom pevaču, pevačici, glumcima, filmovima, predstavama, simpatijama, ali i specifičnije stvari, na primer šta misle o nekom drugaru iz odeljenja, kao i nezaobilazna “ili-ili” pitanja, oko kojih se ljudi najčešće dele, počev od navijačkog opredeljenja do raznih drugih tema. Na kraju leksikona, po pravilu, ostavljao se prostor da nešto poručiš, nacrtaš ili napišeš vlasniku leksikona. Smisao ovog formata, bio je da se kroz zabavu bolje upoznaju i steknu prvi utisak sa kim bi želeli da se druže.

Čitanje tuđih odgovora, uvek je bilo interesantnije od davanja svojih, obično su se odgovori čitali u društvu uz komentarisanje i smeh. Prilikom upisivanja, nije se lagalo, jer je svako želeo da privuče ljude slične sebi i tako inicira druženje, jer čak i ako bi sebe predstavio u lažnom svetlu, to bi trajalo taman toliko, dok se čitaju odgovori iz leksikona, a dalje bi se druženje nastavljalo uživo. 

Prva moderna društvena mreža MySpace, bila je koncipirana upravo tako, po uzoru na stare leksikone. U fokusu je bio profil korisnika, koji je imao polja za popunjavanje biografije “o meni”, “omiljena muzika”, “omiljeni filmovi”, “omiljene knjige”, “završena škola” i sl. ali osim toga, svaki korisnik je mogao i vizuelno da prilagodi profil sebi i bolje se predstavi široj zajednici, pokazavši i svoju kreativnost. Postojalo je polje za pretragu, u koje su se najčešće unosila imena muzičkih bendova, sportskih klubova, naslovi knjiga i filmova i tako tražili ljudi sličnih interesovanja. Korisnici su umeli baš da se raspišu u poljima za biografiju, dok bi se mnogo vremena provodilo na tuđim profilima, izučavali profili, pre odluke da se sa nekim započne komunikacija.

Vrlo brzo Facebook predstavlja novi koncept, prilagođeniji, u to vreme još uvek mnogo brojnijoj, konzervativnijoj i zatvorenijoj populaciji, predstavljajući mrežu kao platformu namenjenu komunikaciji isključivo sa ljudima koje poznajete u stvarnom životu, pod punim imenom i prezimenom, što postaje prihvatljivo i omladini u trendu, a ne samo alternativnije orijentisanoj omladini. Gotovo neprimetno im se oduzima mogućnost za ličnu kreativnost, kroz vizuelno dizajniranje profila i predstavljanje sebe kroz biografiju. Ove opcije su nastavile da postoje, ali diskretno, neupadljivo, što je stavilo akcenat na fotografije, spontano objavljene statuse, kao i spontano podeljen sadržaj sa interneta, koji je ostavio utisak na korisnika. Tako se stvorila objektivnija slika o korisnicima, i potisnuo koncept kakvi žele da budu, a progurao koncept kakvi zaista jesu, a sve u svrhu prikupljanja što većeg broja podataka, koji su kasnije korišćeni za plasiranje proizvoda. 

Kada Fejzbuk postane platforma za sada već odrasle korisnike, teže prilagodljive na nove formate, kojima se tu plasiraju najadekvatniji proizvodi i više “ne ulaže mnogo u njihov lični društveni razvoj”, za mlađe, mnogo brže generacije, koje su od početka odrastale uz modernu tehnologiju, plasira se nova platforma Instagram, specijalizovana za fotografije. Razvojem modernih telefona, sa odličnim kamerama po pristupačnim cenama, svako može biti skoro pa profesionalni fotograf, uz mnoštvo alata za obradu fotografije. Generacije odrasle na modernim tehnologijama ne vole mnogo da čitaju, niti im bilo šta drži pažnju duže od par sekundi. Zbog toga Instagram fokus stavlja na fotografije. Ako imaš mogućnost da lako sebe predstaviš u idealnom svetlu, to ćeš i učiniti, a analiziranje tuđih profila i zadržavanje postaje prošlost, sve se svodi na vrhunsku fotografiju, kreiranju sebe kao poslovno uspešne osobe, ili učenika/studenta, sa prepoznatljivim stilom života, izlascima na određena mesta, u glamuroznom sjaju i nastaje takmičenje za što bolji socijalni status, u lažnom glamuru, koji s druge strane ima pozitivan uticaj na samopouzdanje i težnju da se i u stvarnom životu približe kreaciji sebe u virtuelnom svetu.

Ono što počinje da dominira, jeste predstavljanjem sebe što većem broju ljudi, gde cifre prelaze i 100.000 ljudi. Ovu potrebu prepoznaje TikTok, i lansira novu platformu, u kojoj su osnovni format kratki video klipovi, a algoritam je prijatelj korisniku. Šta god snimite, biće prikazano gotovo svima, koji koriste ovu platformu, a vaš telefon, biće vaš pokretni studio televizije sa nacionalnom pokrivenošću, što ste oduvek želeli. Čarobno, zar ne? Više nikakva pretraga nije potrebna, dovoljno je skrolovanje jednim prstom na gore, da se dnevno pogleda na hiljade kratkih klipova, a prvih 3 sekunde je dovoljno da odlučite da li ćete gledati dalje ili ne. 

Svi koji se nisu “probili” na TikToku, nemaju razlog da žale, samo je potrebno da sačekaju narednu platformu, i krenu u osvajanje, samo nebo je granica.

Autor: Dr Željko Ranilović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama