HRONIKE SLUĐENOG OCA: Vrtići ništa ne valjaju ili smo mi roditelji u stvari izgubili razum?

septembar 30, 2016

Vaspitačice se zaista svega naslušaju – od toga da su samo glorificirane dadilje čija je dužnost da hrane tuđu decu i menjaju im pelene, da su duže na praznicima nego na radnom mestu ili da rade u smenama od “samo pet sati”.
deca-1440609479-66548
Sećate li se još uvek svojih vrtićkih dana?
Moji su prošli krajem osamdesetih i kad vidim kako danas stoje stvari, preživeo sam “Igre gladi” a da nisam to ni znao.

Pročitajte iŠta vam vaspitačice u vrtiću nikada neće reći u lice

Dođem ujutro, kuvarica mi u metalni lončić pljusne griz, do ručka su mi patike pune vode, a džepovi peska i kamenja. Triput nedeljno, svake nedelje, na meniju je bolonjez, sa dva lista zelene salate u kojima kasnije švercujem pikule i menjam ih za mesto na jedinoj rđavoj ljuljaški u dvorištu.
Tamo negde u Voltinom na tadašnjoj periferiji Zagreba, u vrtiću nazvanom po nekom narodnom heroju, na livadi sam ostavio i dva mlečna zuba, a neki stariji klipan odmah drugi dan ukrao mi je novi ping-pong reket. Adaptacija? Ako mislite na decu koja satima na ogradi plaču za majkama, onda je postojala i tada.
Izranjavana koljena, obuća iz Borova, i Hi- men pre spavanja. Bili su to divni dani. I svi smo ih preživeli.

Pročitajte iVaspitačica: Za našu struku je potrebno položiti testove, a za …

U međuvremenu stvari su se, čini se, promenile.
Pre koji dan čitam dramatični tekst na jednom domaćem portalu o roditeljima koji dižu bunu nakon što je u jednom gradskom vrtiću nestalo papirnatih čaša za vodu.
Jedno dete bilo je “toliko” malaksalo da je kad je stiglo kući, citiram: “Popilo pola litre vode”. Drugog su pak roditelji u panici prvo nafilovali inhalacijom, a onda je mali uspeo objasniti da je samo žedan.
– Na rubu dehidratacije – pojasnio je otac, dodavši da je vaspitačica deci rekla da piju vodu iz ruku, što neka od njih nisu znala. Škandal.
Dogodi li nam se stvarno invazija onih gigantskih metalnih čudovišta iz “Rata svetova”, neće nam pomoći ni Tom Kruz. Sudeći po ovim ispovestima,  klinci će prvi umreti, i to od žeđi, jer ne znaju čemu služi slavina.
Dan kasnije raspitujem se kod vaspitačica iz nekoliko gradskih vrtića. Na šta se sve žalimo i kako se sa time nose? Jesmo li mi roditelji ustvari izgubili razum?
Roditeljska knjiga žalbi debela je i dobro bi došla ekipi sa Njuznet-a , šteta samo što su svi prigovori istiniti. Evo izabranih:
– Molim vas ne puštajte mi dete toliko često u pesak, svaki put kad idemo kući uprlja nam celi auto.
– Možete li malo bolje pripaziti na patike od sina? Stare su tek dva dana i već su izgrebane.
– Otkad je moj sin krenuo u vrtić, kod kuće me stalno grize za ruku. Pa čemu ga to ovde učite?
– Mom ste detetu prekjuče skinuli potkošulju jer mu je kao bilo vruće i sad se prehladilo. Nisam znala da vrtić plaćam da bi kući dolazilo bolesno. Danas joj niste promenili uprljanu majicu, a taman smo hteli do grada.

Pročitajte i Kodeks ponašanja vaspitača u predškolskoj ustanovi

Mislite da ne može gore? Idemo dalje.
– Dođi, Marko, da ti zavežem patike, vidim da ti ova zločesta teta ne želi pomoći.
– Zašto svake godine menjate vaspitačice? Moje dete sad ne želi u vrtić jer više nema one od ranije. Istraumatizirano je.
– Čitala sam kako je gojaznost među decom uzela maha. Predlažem da se deci zabrani da na svoj rođendan u vrtić donose tortu.
– Molio bih da mom sinu ne poslužujete piletinu. Alergija? Ne. Jednostavno ne podržavamo nehumani uzgoj peradi na svetu.
– Moje dete je zakinuto jer u grupi ima i mlađe dece. Bojim se da zbog toga neće dovoljno brzo napredovati.
– Juče sam slučajno opsovao pred kćerkom i ona sad to stalno ponavlja. Molim vas da to ispravite, ja sam po struci inženjer i ne razumem se u te stvari.
– Sin je juče izgubio svoju igračku u vrtiću, mi ćemo posuditi ovu tuđu koja mu se sviđa. Ne brinite, vratimo je kad mu dosadi.
Vaspitačice se zaista svega naslušaju – od toga da su samo glorificirane dadilje čija je dužnost da hrane tuđu decu i menjaju im pelene, da su duže na praznicima nego na radnom mestu ili da rade u smenama od “samo pet sati”. Međutim, ako niste Angelina Žoli  i Brad Pit, teško da ste ikad imali priliku brinuti se odjednom za grupu od 20-ero dece. I svako je gladno, žedno, mora na WC  i penje se preko ograde, a jedva je naučilo hodati.
I zato nemojte se brukati, ne šaljete dete u zatvor, preživeće čak i ako mu otmu igračku, dobije ćušku od prijatelja ili pojede malo plastelina.
Za ovo zadnje kažu da je zdravo za probavu.
Tomislav Novak
Izvor: www.jutarnji.hr /ringeraja.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


10 komentara na "HRONIKE SLUĐENOG OCA: Vrtići ništa ne valjaju ili smo mi roditelji u stvari izgubili razum?

  1. Sanja kaže:

    Svaka čast za autora!
    Kod mog mališe u vrtiću u pripremnoj grupi, najglasnija majka na roditeljskom je, ustvari, mama devojčice koja još sisa prst, loše govori i ponaša se kao beba. Ali mama oči vadi na roditeljskom.
    Prošle godine je jedan mališan sočno opsovao vaspitačicu, posle je još i šutnuo, jer mu se gadno zamerila (tražila je da ne ometa druge dok rade). Mamica je pozvana, ali je naravno, odmah stala u odbranu andjelčeta sa rečima da je on toliko napredan, da je njemu prosto dosadno i mora tako da reaguje.
    Mi roditelji smo čudo.

  2. Sandra kaže:

    Nažalost ima i nesposobnih i lenjih vaspitača, koji nemaju strpljenja niti iskustva da detetu priđu u skladu sa njegovom prirodom. Mnoge vaspitačice opravdanje u svojoj lenjosti i nesposobnosti da umire dete, dovode u vezu sa razmaženošću deteta ili nesposobnošću roditelja, aprimaju novac za ”čuvanje tog deteta” kada je reč o privatnim vrtićima….

    1. Gricko kaže:

      Potpuno ste u pravu Sandra, ima raznih ljudi “sa obe strane”…. nego se nešto pitam nakon mnogo godina jer su mi deca odrasla….. zašto im je zvanje VASPITAČ? Miislim da bi to trebalo promeniti jer ne daj bože nikome, način vaspitanja koji je primenjivala vaspitačica moga sina tokom tri godine, vaspitnim merama: šamari, čupanje za zulufe i često kinjenje (a sve sam saznla od drugog deteta, ne od mog sina jer je on verovatno mukica mislio da je to normalno…)

      1. Senci kaže:

        Pa moguce da je mislio da je to normalno ako je to dobijao i od vas kao roditelja. I vi nekom nesto da zamerite, szrasno

  3. lela kaže:

    Bravo za tekst,u današnje vreme svi izbegavaju da brinu o svojoj deci, pa ih utrpaju u vrtiće.Jadne vaspitacice trpe tuđu razmazenu decu i to po dvadeset, trideset njih za neke bedne pare. Lako je istresati se na drugoga i izvoditi besne gliste.

  4. Jasna kaže:

    Vaspitacica mog sina je bila divna, i danas, posle 20 godina je slavimo. Danice Vitic, hvala do neba.
    Posle nje, osnovna skola je bila nocna mora.

    1. Mama kaže:

      Znam da postoje roditelji koji od vaspitaca ocekuju cudo. Nemaju vremena za svoju decu, dozvoljavaju im da igraju igrice bez ogranicenja, ispunjavaju im sve zelje, i tako im cine “medvedju uslugu”. Isti ti roditelji na molbu vaspitaca da obrate malo paznju na svoje dete, reaguju preterano “zastitnicki” jer zaboga ,pa njihovo mezimce je savrseno. Roditelji budite svojoj deci pravi roditelji, ne ocekujte od vaspitaca da preuzimaju vase obaveze!!!

    2. Mama kaže:

      Znam da postoje roditelji koji od vaspitaca ocekuju cudo. Nemaju vremena za svoju decu, dozvoljavaju im da igraju igrice bez ogranicenja, ispunjavaju im sve zelje, i tako im cine “medvedju uslugu”. Isti ti roditelji na molbu vaspitaca da obrate malo paznju na svoje dete, reaguju preterano “zastitnicki” jer zaboga ,pa njihovo mezimce je savrseno. Roditelji budite svojoj deci pravi roditelji, ne ocekujte od vaspitaca da preuzimaju vase obaveze!!!

      1. Mama kaže:

        I da, zaboravih da kazem, moja deca su obozavala svoju vaspitacicu iz predskolskog. Budimo normalni roditelji i saradjujmo sa vaspitacima nase dece, pa ce sve biti mnogo bolje. Saradnja je uvek bolji izbor od svadje i napadanja vaspitaca. Nama je uvek neko kriv, a mi, ma mi smo divni savrseni,kao i nasi klinci, …Kako da ne!…

  5. Mama kaže:

    I da, zaboravila sam da kazem, moja deca su obozavala svoju vaspitacicu! Umesto da stalno kritikujemo vaspitace bolje je da saradjujemo sa njima, imamo iskren i otvoren odnos, i tada ce i dete mnogo bolje napredovati. Najlakse je nekog drugog okriviti za ponasanje svoje dece, a zaboravljamo da je nasa duznost da ih vaspitavamo! Pozdrav za sve roditelje koji prihvataju svoje obaveze! Da je vise takvih i deca bi nam bilja bolja, vaspitanija, i pre svega”bolji ljudi” !!!

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama