– Anja! Anja! Čuješ li kad te zovem?
– Molim?
– Šta radiš to?
– Pravim lego kućicu za barbiku! Vidi, ovde se ulazi…
– Lego kućicu?! Pa, kako te nije sramota?!
– Što?
– Imaš li nešto za domaći?
– Ne.
– Ne? Recimo iz matematike?
– Ne.
– Hajde, razmisli malo!
– Nemam ništa!
– Ma nemoj! A, na primer, strane 17 i 18?
– Ne. To je rekla da ćemo sutra.
– Anja, ovo ti je poslednja prilika da priznaš da si zaboravila!
– Nisam zaboravila, nemam ništa iz matematike, sutra radimo strane 17 i 18.
– A svi oni ljudi na vajber grupi su ludi? Svi koji kažu da je učiteljica zadala to za domaći? Srećom ima dece koja paze na času, za razliku od tebe! Hvala gospodu Bogu da imam ovu vajber grupu, inače bi već ponavljala razred!
– Nemam domaći iz matematike i nije to rekla. Rekla je da se nauči pesmica, to sam uradila, rekla je…
– Matematika.
– Ništa nije rekla za matematiku osim to za sutra.
– Ostavljaj lego i odmah da si uradila strane 17 i 18!
– Ali, nije to rekla!
– Znaš li šta je ovo?
– Vajber.
– Pogledaj malo bolje. Vidiš li šta kažu roditelji?
– Ne znam latinicu!
– Evo, čitaću ti ja: „I Mila kaže isto“. „I Bogdan“. „I Sergej“. „Nina kaže 17 i 18“. „Elena kaže da imaju 17 i 18“. Hoćeš dalje da čitam? Ima preko dvadeset poruka da imate strane 17 i 18!!
– Mama, nije rekla da to uradimo…
– Rekla sam da ostaviš lego i da uradiš strane 17 i 18!
– Ali mama, posle će se učiteljica ljutiti što sam radila unapred…
– Javi se kad završiš. I nemoj da te vidim da plačeš! Javiću na grupi da i ti isto kažeš da treba, da se ne sramotim!
– Ali… ali… ja… ne-ne- kažem da treba! Ja… ne želim to da radim, rekla je da ćemo …
– Ne želiš?? Gospođica ne želi da radi domaći?? Sram da te bude! Sedi i radi! Doći ću za pola sata da proverim da li je gotovo.
– Ali…
– Da te nisam čula! Vidi koliko je sati! Kad misliš da stigneš?!
– Dobro, uradiću, ali…
– Tišina! Ja idem da spremim večeru, ne bude li gotovo sve kad završim, ništa od bioskopa sa Janom sutra!
– Ali…
(Nakon pola sata)
– Anja?
– Evo, još ovaj poslednji i gotova sam!
– Anja, uzimaj gumicu i briši sve!
– Molim?
– Briši sve kad govorim! Šta me gledaš?
– Pa, što sad da brišem?
– Briši! Rekao je Reljin tata da ne treba ništa da se radi, te strane ćete raditi sutra!
– Pa, jesam ti ja rekla da…
– Nema sad priče! Briši, i pazi da ne pocepaš!
– Ali, lepo sam ti rekla, znala… sam… a ti… si… me… naterala….
– Prekini da plačeš! Briši sve! Evo pomoći ću ti ja ovaj zadatak 13 ću da obrišem. Jao, ti si obojila jabuke! Crno dete, ko ti je rekao da se boji flomasterima?!
– Ali… mama… pa ti si… rekla… a ja sam… ti rekla… da… ne… treba… i tek… kad je Reljin… tata… rekao… ti veruješ…
– Rekla sam da prekineš da plačeš! Relja je najbolji đak, i njemu verujem! Briši!
– Ali… isto mi nisi… verovala… onda… za engleski…
– Dobro, izvini, pogrešila sam! Šta sad? Bolje gledaj kako da obrišemo ovaj flomaster. Mi kad smo bili mali, mi smo ovako… lizali gumicu… e, tako, i onda smo brisali hemijsku, čekaj da probam, možda to radi i za flomaster. Evo, ovako, moram polako… Ijao…. procepila sam ti!
– A…ali… ali mama…
– Ama, prestani da plačeš, čuješ li me?! Gledaj kakvi su listovi kao flis papir, pipneš ga i on se pocepa! Čekaj da donesem selotejp
– Pa ne… videće se… da je pocepano…
– Znaš šta? Snađi se sama! I ja sam luda što hoću da ti pomognem! Ima da se odjavim iz ove vajber grupe, pa imaj sve kečeve, baš me briga!
– Ali…
– Evo ti, briši sama, radi šta znaš, ne zanima me! Misliš da meni treba vajber grupa za mene? Ne, draga moja, to je zbog tebe, ali ako nećeš da ti pomognem, meni još lakše! Kad završiš dođi da večeraš! Ja više živaca nemam!
Piše: Maja Bugarčić