Ni gotovo sedam meseci nakon masakra u OOŠ „Vladislav Ribnikar“ ova škola nema Memorijalni centar u sećanje na žrtve strašne tragedije.
I kao da to nije dovoljno, roditelji škole kao da su se podelili u dva tabora – one koji žele da ova škola čuva uspomenu na ubijenu deca na način koji će biti mnogo snažniji od obeležavanja učionice u kojoj se masakr dogodio i one koji smatraju da je jedna učionica dovoljna.
Ta podela nastavlja se i dalje, u drugim aspektima funkcionisanja ove škole.
Podsetimo, telo koje upravlja svakom školom, pored direktora, jeste Školski odbor. U njemu sedi devet članova – troje iz redova Saveta roditelja, troje koje imenuje lokalna samouprava i troje iz redova nastavnika. Ministarstvo prosvete uputilo je preporuku OOŠ „Vladislav Ribnikar“ da jedan od tri roditelja koje ću Savet imenovati za Školski odbor treba da bude iz redova roditelja ubijene dece. Međutim, na sednici Saveta, odlučeno je da tako ne bude.
Na ovu temu se oglasila i Bojana Nedeljković, majka deteta iz „Ribnikara“. Ona je u svom emotivnom statusu na Fejsbuku napisala da su članovi Saveta zamoljeni da samo jedan član Školskog odbora bude roditelj ubijenog deteta.
„Bio jedan Savet roditelja. Bila jedna mrtva streljana deca. Bila jedna škola. Bili jedni ljudi koji su tu streljanu decu izgubili. Neka streljana deca su imala braću i sestre. Bilo je tu 10 sahrana. Pa je bilo i 10 pomena. Pa su bili rođendani. Oni koji bi bili stvarni rođendani da deca nisu streljana u školi. U onoj istoj školi u kojoj postoji onaj isti jedan Savet roditelja. Mrtva deca se svojim porodicama ne vraćaju. Ništa više nije isto. Samo je Savet roditelja isti. I poslednja šansa za razum je data tom Savetu sinoć kada su zamoljeni da samo jedan član, jedan jedini * član bude predstavnik roditelja kojima se ona mrtva deca sa početka ovog posta ne vraćaju kući i nikada neće. Ona deca što su ih sahranili. Samo jedan član da budu ti ljudi. Da ih prigrlimo kao zajednica. Da pokažemo da smo tu i nisu odbačeni, jer su im deca mrtva. I taj jedan Savet roditelja u toj jednoj školi na brdovitom Balkanu je glasao protiv toga., napisala je Nedeljković.