Možda to niste znali, ali jedan od izbornih predmeta u osnovnim školama je i – ŠAH. Ne odlučuju se mnoga deca da ga uče u školi, ali deluje da većina onih koji ga odaberu zapravo spada u nadarenu grupu dece. Osim toga, ta deca dobijaju mnogo više od prostog učenja pravila te drevne igre. Razvoj koncentracije, strpljenje, logičko razmišljanje, planiranje, kao i samostalno donošenje odluka neke su od veština koje šah razvija kod dece, a koje su im izuzetno važne za život.
Nažalost, nema mnogo škola u kojima se šah nudi kao izborni predmet, a nema ni mnogo predavača koji imaju sve kompetencije da predaju taj predmet. Jedna od retkih je Marija Lukić, recenzent „Kompletne knjige o šahu“, majstorski kandidat i međunarodni šahovski sudija, predsednik Prvog srpskog šahovskog saveza. Ona je i nastavnica izbornog predmeta Šah u osnovnim školama.
Zašto je za decu dobro da igraju šah? Šta možete reći iz sopstvenog iskustva igrača, ali i nastavnika, o prednostima te igre za dečji razvoj?
Šah je vrlo bitan za razvoj dece zato što pruža veliku korist za njihov intelekt, uravnoteženi razvoj i funkcionisanje celokupne ličnosti. Šah je važan za savlađivanje dragocenih životnih lekcija. Idealno je to što deca kroz igru nesvesno uče te lekcije. Šahovska partija može da se posmatra kao simulacija životnih okolnosti, gde dete samostalno donosi odluku o tome koji će potez odigrati i time se uči, između ostalog, i odgovornosti. Na osnovu povučenog poteza šahovska partija ići će u određenom pravcu, kao što se događa i u životu. Šah je, takođe, moćno sredstvo kojim vežbamo rešavanje problema i pomaže pri stvaranju i učvršćivanju socijalnih iskustava, jer šahovska tabla stvara uslove za mirnu, bezbednu diskusiju.
Šah pomaže u razvoju logičkog mišljenja, kombinatorike, mašte i kreativnosti, upornosti i istrajnosti, samopouzdanja, emocionalne stabilnosti, sposobnosti planiranja i pri donošenju odluka. Ta igra izgrađuje timski duh, dok istovremeno jača individualnost i drastično utiče na koncentraciju, vizuelizaciju, strpljenje, odmerenost, analizu, apstraktno mišljenje i planiranje.
Počeli ste da igrate šah s pet godina i otada je on na razne načine neizostavni deo vašeg života. Prešli ste put od igrača, preko sudije, do nastavnika. Šta je toliko magično u toj igri što vas je toliko zadržalo?
Šah je divna društvena igra koja mi je pomogla da se još kao dete razvijam brže od vršnjaka, ali najviše da naučim sve o tome šta je strpljenje, koje mi je tada nedostajalo.
Uživam dok igram šah, ali još više u tome da prenesem znanje najmlađima i da im pomognem da se kroz šah osamostale, da nauče životne lekcije i da se razviju u kompletne ličnosti.
Recenzent ste novog izdanja „Kreativnog centra“ pod nazivom „Kompletna knjiga o šahu“. Kome je knjiga namenjena i šta se iz nje može naučiti?
„Kompletna knjiga o šahu“ je ilustrovani priručnik u kojem će čitaoci pronaći sve informacije o pravilima šahovske igre, njenom razvoju kroz istoriju, kao i zanimljive podatke o svetskim prvacima. Saznaće kako da zapisuju partiju, kako da matiraju, da izbegnu zamke u otvaranju, planiraju lukave poteze, pokreću efektne napade i brane svoje figure kako bi obezbedili pobedu na šahovskom polju. Knjiga je namenjena početnicima svih uzrasta i može se koristiti za šah kao izborni predmet u osnovnim školama.
Kako deca u školi reaguju na šah? Šta ih privlači?
Deca su oduševljena kada čuju za šah prvo zato što je to igra, a tek posle i zato što shvate šta im sve šah pruža. Uglavnom nisu ni svesni da šah može da se uči i da to nije samo prosto pomeranje figura. Privlači ih takmičarski duh i nadmudrivanje.
Da li taj predmet biraju samo „genijalci”?
Najveći broj polaznika su nadarena deca s veoma visokim nivoom inteligencije, ali ima i drugačijih primera. Često mi se dešava da dete odlično napreduje u šahu, a ima loše ocene iz drugih predmeta. Međutim, dok uče da igraju šah, deca vrlo brzo postanu svesna svojih mogućnosti i dobiju želju da rade na sebi, da uče i da se usavršavaju, kao i da poprave loše ocene. Imala sam i učenika koji radi po IOP-u i rezultati su bili neverovatni jer je vrlo brzo naučio kretanje i vrednost svih figura, a šah mu je postao omiljeni predmet.
Zašto je, po vašem mišljenju, odlučeno da šah postane sekcija i da li će to bitno uticati na broj polaznika?
Evropski parlament je 13. marta 2013. godine usvojio deklaraciju kojom poziva Evropsku komisiju da uvede program „Šah u školi“ u obrazovne sisteme zemalja članica i da za taj program obezbedi novčanu podršku. U preko 30 zemalja sveta šah je izborni predmet u školi. Kod nas je šah kao izborni predmet uveden pre pet godina i još uvek za njega vlada veliko interesovanje. Žao mi je što je odlučeno da (između ostalog i) šah postane sekcija, jer sam uverena da će se na taj način, za godinu do dve, potpuno ugasiti. Ukidanjem šaha kao izbornog predmeta najviše gube đaci koji i pored savremenih tehnologija, računara i mobilnih telefona, vole da igraju šah i da aktiviraju svoje vijuge.
Intervju vodila A. C.