Откад сам добила децу, ја сам срећнија него што сам икад пре тога била.
Али понекад и тужнија него икада раније.
Постала сам много боља верзија себе.
Али некако, у исто време, нисам била сваки пут срећна кад се погледам у огледало – ни оним што видим споља ни оним што је изнутра.
Прочитајте и: Ћерка ми је рекла да жели да постане мајка. Ево шта сам јој све прећутала
Никад нисам била толико, стално, непрекидно у друштву неког кога обожавам.
Али опет, често тако усамљена.
Има дана за које бих желела да трају вечно.
Али има и оних када само желим да их што пре спакујем у кревет – да онда на миру дозволим да ме обузме осећање кривице.
Никада пре нисам била толико сигурна да је баш ово улога коју сам највише желела, за коју сам рођена.
Али се никада више нисам преиспитивала и сумњала у себе и то колико сам у томе што радим стварно добра.
Никад нисам осећала већу блискост, нежност и љубав према свом мужу.
Али понекад, чини ми се да смо светлосним годинама далеко.
Верујем у себе, бодрим се сваког дана.
Али се и преиспитујем и сумњам – јесам ли их довољно волела данас?
Сваког јутра кад устанем, устанем са жељом да им будем боља него јуче.
Али понекад опет викнем, расплачем се кад сам сама и пожелим да сам умела другачије, боље.
Никад, баш никад тако дубоко и снажно нисам волела.
Али се никад нисам осећала и тако рањивом.
Никада нисам раније имала дане кад бих се осећала тако немоћном и сломљеном.
А опет, никада пре нисам била тако потпуна, као што сам данас.
Никад се толико нисам смејала.
Али никад ни толико плакала.
Никад нисам више жудела за тренуцима слободе и мира.
А кад их добијем, све време осећам као да ми нешто недостаје. На пример, једна мала ручица да посегне за мојом.
Никад нисам била тако поносна и узбуђена као сад, док их гледам како расту.
А некако, у исто време, желим да остану заувек тако мали.
Има дана кад ми се чини да нисам постигла баш ништа.
Али кад их ушушкам и док гледам како тону у сан, знам да сам постигла баш све.
Никада се нисам толико радовала будућности и питала се каква ће бити.
И никад се мање освртала на оно што је било.
То је путовање препуно погрешних скретања која заправо, вероватно, нису тако погрешна.
Препуно снова о будућности које и не стижете да лепо одсањате јер за сан немате времена.
Премореност, уз бескрајну љубав.
Најтежа, али најлепша ствар која постоји. На целом свету.