Ako imate tinejdžera (ili više njih), onda znate da postoje periodi kada uđu u „mod“ ekstremnog prkosa. Sećate se sigurno one žurke na kojoj su baš baš hteli da ostanu do kasno? Ili onih skupih patika koje su baš hteli da im kupite? Ili onda kad su popustili u školi i još oni bili ljuti na vas što o tome hoćete da razgovarate?
Ako vam je ijedna od ovih situacija poznata, to znači da dobro znate kako izgleda tinejdžerski inat. Mogu biti svadljivi, skloni prepirci, često uopšte ne slušaju ono što im govorite i ponašaju se kao da vi za njih niste baš nikakav autoritet. Čine sve što je u njihovoj moći da rade po svom i mogu biti vrlo iracionalni sa svojim željama i idejama.
Pročitajte i: 7 stvari koje NE TREBA da radite kada dete postane tinejdžer
Ali, to ste sve već znali. Pitanje koje se postavlja je: Šta možete da uradite povodom svega ovoga? Evo nekoliko korisnih ideja:
1. Ne reagujte previše emotivno.
Kad je vaš tinejdžer uznemiren, on (ili ona) želi da se i vi isto tako osećate. Gotovo sve što radi u tim trenucima može biti potpuno svestan pokušaj da vas iznervira. Želeće da i vi vidite kako je njima i učiniće sve da od vas dobiju neku snažnu reakciju.
Zvuči poznato? E pa, kao što ste verovatno znali, najbolje rešenje u ovakvim situacijama ujedno je i ono najteže – nemojte zagristi udicu. Ali, nemojte biti ni ironični ni snishodljivi. Izbrojte do 10, uvek imajte na umu da dete, tinejdžer, pokušava da vas iznervira, a da vi, odrasla i zrela osoba, treba da sprečite da diskusija eskalira u burnu svađu. Sve dok ne upadnete u vatru i sami, imate šansu da dođete do razumnog rešenja, zajedno.
2. Budi realni.
Tinejdžer se neće uvek ponašati razumno. Možda će to što je zamislilo želeti da dobije, i ni mrvicu manje od toga.
Ako se i sami prepustite emocijama, može se desiti da i vaša sposobnost da diskutujete bude znatno umanjena i da preterate sa restrikcijama prema detetu. Tinejdžeri i kad nema nepravde veruju da je ima, a još ako i zaista preterate s kaznom, to će stvoriti dodatni razdor među vama i stvari će lako izmaći kontroli.
Ako, u diskusiji oko neke teme, tačno znate gde je granica i šta ste spremni da dozvolite, ne na osnovu emocija već na osnovu razuma, onda se toga držite. Iako može biti vrlo teško da odolite emocionalnoj reakciji kad je vaš tinejdžer svesno provocira, to nije način da se nosite sa ovakvim situacijama.
3. Postavite granice i ciljeve.
Važno je da o svojim očekivanjima diskutujete s detetom. Naglasite da, kada im dozvolite nešto što žele, a o čemu ste prethodno razmišljali, da očekujete da budu odgovorni. Neka znaju da je njihova sposobnost da održe reč i ispoštuju dogovor u direktnoj vezi sa vašim međusobnim poverenjem.
Kad odlučite da im dozvolite da odu na žurku i kažete da budu kod kuće do 11, neka znaju da je to upravo 11. Ne 11:15, već ono vreme koje ste dogovorili. Kad shvate da su to trenuci u kojima grade poverenje i da će postepeno dobijati više samostalnosti ako pokažu da poštuju dogovor, trudiće se da to i ostvare.
4. Neka znaju da ste na njihovoj strani
Čak i kad morate da im uskratite nešto što jako žele, probajte da ih uverite da ste i dalje na njihovoj strani. To verovatno neće biti lako. Ali, ako nastupite bez osude i kritike, već iskrenom brigom za njihovu dobrobiti, možete se nadati nešto manje burnoj reakciji jer niste na taj način ugrozili njihovu samostalnost u toj meri. Ako situacija ipak eskalira, što manje se i sami prepustite ljutnji, to više postavljate dobar model ponašanja svom detetu.
I dok sve ovo svakako ne garantuje da će vaš tinejdžer preko noći prerasti „bubice“ i postati razumno dete, ipak su to koraci koji, ako ih dosledno i strpljivo primenjujete, mogu pomoći da u većini situacije sprečite da stvari eskaliraju, a da s vremenom uspostavite dobar odnos.