У ОШ „Вук Караџић“ у Лозници савремена настава и њени иновативни модели су нешто што је део свакодневне наставничке праксе, а наставници ове школе су посебно поносни на интегративну наставу као најсавршенији али и најкомпликованији модел наставног процеса јер заиста је потребан огроман труд, рад и стрпљење, велики ентузијазам и међусобно разумевање како би се видели позитивни продукти овакве наставе.
У нашој школи ми веома пажљиво пратимо постигнућа ученика и кад се договарамо око тема за интегративну наставу приоритети су нам оне наставне области које ће бити ученицима неопходне за даље школовање. Иако је то некима од нас тешко то да схватимо, не може свако волети математику, а разумљиво је да не може свако разумети математику, онда је неопходно уврстити више различитих премета кроз које бисмо могли да прожмемо градиво које је неопходно да ученици разумеју. Јер, ако не воле или не разумеју математику, сигурно да постоји неки други предмет који воле и ако тај предмет корелишемо са математиком добијамо фантастичне резултате. Тај процес јесте захтеван јер подразумева велику посвећеност наставника и стварања једног тима наставника од поверења где међусобно бришемо све границе сујете како личне тако и предметне и улажемо све могуће напоре да дођемо до суштине.
Добар пример реализације интегративне наставе је један тематски дан за ученике седмог разреда, чији су реализатори наставница енглеског језика Сања Симић де Граф (координатор), наставница математике Јелена Трипковић и професорка посластичарства у економској школи Дeјана Лазаревић, а укључили смо и наставницу хемије и наставника техничког који су нам приложили пар својих задатака и на тај начин дали и они свој допринос.
Одабрали смо наставну тему ПИТАГОРИНА ТЕОРЕМА. Како је ова наставна тема изузетно важна у математици, ми смо решили да придобијемо ученике тако што смо у сарадњи са Економском школом, односно ученицима прве године посластичарства решили да овај тематски дан завршимо необоривим доказом ове теореме али на један сладак начин – направили смо четири торте од којих је једна била у облику правоуглог троугла а остале три су биле квадрати над хипотенузом и над катетама и успели да докажемо да је наша торта над хипотенузом са својих 25 парчади била једнака збиру торти над катетама које су имале 9 и 16 парчади.
Сам тематски дан је текао овако. Саставили смо ученике три седма разреда у кабинет математике који је једна велика учионица, у којем смо провели четири часа. Након уводне речи наставника, предавање смо почели ребусом чије је решење било Питагорина теорема. Охрабрили смо децу да што чешће користе ребусе онда када им је тешко да попамте неке појмове или већи број појмова. Уследило је краће предавање о Питагори, где смо увели елементе програмиране наставе. Наиме, презентовали смо им кључне ствари везане за Питагору, а онда је уследио мини квиз са откривањем поља- слајд је био прекривен са девет питања везаних за Питагору, а кад смо одговорили на сва питања уследила је анимација Питагорине теореме са текстом на српском и енглеском језику. Оно што им је било неопходно нагласити на енглеском језику је неправилна множина речи cathetus-catheti,а да се најчешће користи синоним legs. Уследили су задаци из математике да израчунамо дијагоналу учионице ако су нам познате димензије учионица и да израчунамо на којој су висини постављене мердевине ако знамо дужину мердевина и подножје мердевина удаљено од зида. Занимљив део које је уследио је скеч „Правоугли и тупоугловци“ који је написала наставница Сања Симић де Граф а који су деца одлично издраматизовала . Опет смо убацили заједнички мини квиз из математике и енглеског. Решавали смо асоцијацију, питања вишеструког избора, математичку укрштеницу у којој су се крила слова са жутим пољима. Комбинацијом слова у жутим пољима добили смо како гласи Питагорина теорема. Уследило је мини предавање на енглеском и српском о аксиомима, исказима и теоремама, а вокабулар енглеског језика провежбали смо повезујући термине са њиховим значењем и дописивање термина у одређена поља. Именовали смо и дефинисали геометријске фигуре на енглеском и српском језику. Да бисмо били сигурни да су деца научила геометријске фигуре, осмислили смо игру Корак по корак где су деца погађала о којој се геометријској фигури ради корак по корак. Како смо осмислили да докажемо Питагорину теорему кроз посластичарство, неопходна нам је била хемија, ондносно мерење потребних састојака. Деца су на столу имала одговарајући прибор и инструменте. Добили су задатке да одаберу прибор и инструменте којима се могу мерити течни а којима чврсти састојци, као и пар додатних питања везаних за супстанце и смеше. Кували смо пудинг користећи овај прибор и инструменте. На техничком смо говорили о својствима материјала и малим кућним апаратима, као и противпожарној заштити. Вокабулар енглеског језика обогатили смо речима везаним за посластичарство, па смо то уклопили у једну укрштеницу у којој су била жута поља са словима. Правилним комбиновањем слова добили смо решење Pythagorean theorem. Направили смо квиз у облику троугла где су нам у квадратима на хипотенузом и катетама била питања из свих ових предмета.
Сада је уследело нешто најлепше- доказ Питагорине теореме на најслађи начин. Ученици I7 одељења Економске школе- смер посластичарство, заједно са својом професорком Дејаном Лазаревић, направили су нам четири торте на основу којих смо желели да докажемо Питагорину теорему. Једна торта је била правоугли троугао, а остале три торте су биле торте над катетама. Кад смо поделили све те торте на пачад, торта над једном катетом је имала девет парчади, над другом катетом 16, а над хипотенузом 25, чиме смо и ми дали наш допринос у доказивању Питагорине теореме. Какав сладак укус науке! Може се рећи да нам математика, енглески, техничко и хемија никад нису били слађи.
Четири незаборавна часа, презадовољна, насмејана деца која су у својим евалуационим листићима оценили ову наставу највишом оценом, утисци који они препричавају, нарочито изражен је утасик да треба више да буде оваквих часова и да сад знају и што им је најбитније забављали су се док су учили, наш огроман понос јер никада нисмо видели толики број подигнутих руку и жеље да одговоре на питања и реше задатак, колеге које предају различите предмете и сарађују само на једном циљу да ученици што више знају- то би био шлаг на ове наше торте.
Можемо се увек извлачити на то да нам деца не знају зато што су незаинтересована или да наводимо безброј других изговора, али реалност је да је одговорност за то незнање на нама јер ако користимо тај термин да смо интелектуалци, што и јесмо, хајде да заједничким напорима покажемо своју инвентивност.
Интегративна настава даје много могућности, деца је воле, наставници који у њој учествују неминовно се међусобно зближавају и боље разумевају, а да ли постоји нешто боље него кад видите продукт свог рада, кад вам се дете захвали на знању, кад каже да жели више оваквих часова. Осим тога, ми неминовно крећемо ка Западном систему у којем нема дуплирања садржаја и где је интегративна настава императив, као што је у Финској. Зато не изговарајмо се средствима, слабим саставом деце, неразумевањем колега, претпостављених и слично него поразговарајмо шта можемо заједнички да урадимо. Изненадићете се колико тога можемо са врло мало средстава. Као што ћете се изненадити да се апсолутно сви предмети могу корелисати и интегрисати. Ако наш ученик не зна, а ми у припреми пишемо да ученик зна онда или беспотребно идемо на посао или смо у обавези да дођемо до начина како да то постигнемо.
Припрема за час
Скеч
Сања Симић де Граф