U OŠ „Vuk Karadžić“ u Loznici savremena nastava i njeni inovativni modeli su nešto što je deo svakodnevne nastavničke prakse, a nastavnici ove škole su posebno ponosni na integrativnu nastavu kao najsavršeniji ali i najkomplikovaniji model nastavnog procesa jer zaista je potreban ogroman trud, rad i strpljenje, veliki entuzijazam i međusobno razumevanje kako bi se videli pozitivni produkti ovakve nastave.
U našoj školi mi veoma pažljivo pratimo postignuća učenika i kad se dogovaramo oko tema za integrativnu nastavu prioriteti su nam one nastavne oblasti koje će biti učenicima neophodne za dalje školovanje. Iako je to nekima od nas teško to da shvatimo, ne može svako voleti matematiku, a razumljivo je da ne može svako razumeti matematiku, onda je neophodno uvrstiti više različitih premeta kroz koje bismo mogli da prožmemo gradivo koje je neophodno da učenici razumeju. Jer, ako ne vole ili ne razumeju matematiku, sigurno da postoji neki drugi predmet koji vole i ako taj predmet korelišemo sa matematikom dobijamo fantastične rezultate. Taj proces jeste zahtevan jer podrazumeva veliku posvećenost nastavnika i stvaranja jednog tima nastavnika od poverenja gde međusobno brišemo sve granice sujete kako lične tako i predmetne i ulažemo sve moguće napore da dođemo do suštine.
Dobar primer realizacije integrativne nastave je jedan tematski dan za učenike sedmog razreda, čiji su realizatori nastavnica engleskog jezika Sanja Simić de Graf (koordinator), nastavnica matematike Jelena Tripković i profesorka poslastičarstva u ekonomskoj školi Dejana Lazarević, a uključili smo i nastavnicu hemije i nastavnika tehničkog koji su nam priložili par svojih zadataka i na taj način dali i oni svoj doprinos.
Odabrali smo nastavnu temu PITAGORINA TEOREMA. Kako je ova nastavna tema izuzetno važna u matematici, mi smo rešili da pridobijemo učenike tako što smo u saradnji sa Ekonomskom školom, odnosno učenicima prve godine poslastičarstva rešili da ovaj tematski dan završimo neoborivim dokazom ove teoreme ali na jedan sladak način – napravili smo četiri torte od kojih je jedna bila u obliku pravouglog trougla a ostale tri su bile kvadrati nad hipotenuzom i nad katetama i uspeli da dokažemo da je naša torta nad hipotenuzom sa svojih 25 parčadi bila jednaka zbiru torti nad katetama koje su imale 9 i 16 parčadi.
Sam tematski dan je tekao ovako. Sastavili smo učenike tri sedma razreda u kabinet matematike koji je jedna velika učionica, u kojem smo proveli četiri časa. Nakon uvodne reči nastavnika, predavanje smo počeli rebusom čije je rešenje bilo Pitagorina teorema. Ohrabrili smo decu da što češće koriste rebuse onda kada im je teško da popamte neke pojmove ili veći broj pojmova. Usledilo je kraće predavanje o Pitagori, gde smo uveli elemente programirane nastave. Naime, prezentovali smo im ključne stvari vezane za Pitagoru, a onda je usledio mini kviz sa otkrivanjem polja- slajd je bio prekriven sa devet pitanja vezanih za Pitagoru, a kad smo odgovorili na sva pitanja usledila je animacija Pitagorine teoreme sa tekstom na srpskom i engleskom jeziku. Ono što im je bilo neophodno naglasiti na engleskom jeziku je nepravilna množina reči cathetus-catheti,a da se najčešće koristi sinonim legs. Usledili su zadaci iz matematike da izračunamo dijagonalu učionice ako su nam poznate dimenzije učionica i da izračunamo na kojoj su visini postavljene merdevine ako znamo dužinu merdevina i podnožje merdevina udaljeno od zida. Zanimljiv deo koje je usledio je skeč „Pravougli i tupouglovci“ koji je napisala nastavnica Sanja Simić de Graf a koji su deca odlično izdramatizovala . Opet smo ubacili zajednički mini kviz iz matematike i engleskog. Rešavali smo asocijaciju, pitanja višestrukog izbora, matematičku ukrštenicu u kojoj su se krila slova sa žutim poljima. Kombinacijom slova u žutim poljima dobili smo kako glasi Pitagorina teorema. Usledilo je mini predavanje na engleskom i srpskom o aksiomima, iskazima i teoremama, a vokabular engleskog jezika provežbali smo povezujući termine sa njihovim značenjem i dopisivanje termina u određena polja. Imenovali smo i definisali geometrijske figure na engleskom i srpskom jeziku. Da bismo bili sigurni da su deca naučila geometrijske figure, osmislili smo igru Korak po korak gde su deca pogađala o kojoj se geometrijskoj figuri radi korak po korak. Kako smo osmislili da dokažemo Pitagorinu teoremu kroz poslastičarstvo, neophodna nam je bila hemija, ondnosno merenje potrebnih sastojaka. Deca su na stolu imala odgovarajući pribor i instrumente. Dobili su zadatke da odaberu pribor i instrumente kojima se mogu meriti tečni a kojima čvrsti sastojci, kao i par dodatnih pitanja vezanih za supstance i smeše. Kuvali smo puding koristeći ovaj pribor i instrumente. Na tehničkom smo govorili o svojstvima materijala i malim kućnim aparatima, kao i protivpožarnoj zaštiti. Vokabular engleskog jezika obogatili smo rečima vezanim za poslastičarstvo, pa smo to uklopili u jednu ukrštenicu u kojoj su bila žuta polja sa slovima. Pravilnim kombinovanjem slova dobili smo rešenje Pythagorean theorem. Napravili smo kviz u obliku trougla gde su nam u kvadratima na hipotenuzom i katetama bila pitanja iz svih ovih predmeta.
Sada je usledelo nešto najlepše- dokaz Pitagorine teoreme na najslađi način. Učenici I7 odeljenja Ekonomske škole- smer poslastičarstvo, zajedno sa svojom profesorkom Dejanom Lazarević, napravili su nam četiri torte na osnovu kojih smo želeli da dokažemo Pitagorinu teoremu. Jedna torta je bila pravougli trougao, a ostale tri torte su bile torte nad katetama. Kad smo podelili sve te torte na pačad, torta nad jednom katetom je imala devet parčadi, nad drugom katetom 16, a nad hipotenuzom 25, čime smo i mi dali naš doprinos u dokazivanju Pitagorine teoreme. Kakav sladak ukus nauke! Može se reći da nam matematika, engleski, tehničko i hemija nikad nisu bili slađi.
Četiri nezaboravna časa, prezadovoljna, nasmejana deca koja su u svojim evaluacionim listićima ocenili ovu nastavu najvišom ocenom, utisci koji oni prepričavaju, naročito izražen je utasik da treba više da bude ovakvih časova i da sad znaju i što im je najbitnije zabavljali su se dok su učili, naš ogroman ponos jer nikada nismo videli toliki broj podignutih ruku i želje da odgovore na pitanja i reše zadatak, kolege koje predaju različite predmete i sarađuju samo na jednom cilju da učenici što više znaju- to bi bio šlag na ove naše torte.
Možemo se uvek izvlačiti na to da nam deca ne znaju zato što su nezainteresovana ili da navodimo bezbroj drugih izgovora, ali realnost je da je odgovornost za to neznanje na nama jer ako koristimo taj termin da smo intelektualci, što i jesmo, hajde da zajedničkim naporima pokažemo svoju inventivnost.
Integrativna nastava daje mnogo mogućnosti, deca je vole, nastavnici koji u njoj učestvuju neminovno se međusobno zbližavaju i bolje razumevaju, a da li postoji nešto bolje nego kad vidite produkt svog rada, kad vam se dete zahvali na znanju, kad kaže da želi više ovakvih časova. Osim toga, mi neminovno krećemo ka Zapadnom sistemu u kojem nema dupliranja sadržaja i gde je integrativna nastava imperativ, kao što je u Finskoj. Zato ne izgovarajmo se sredstvima, slabim sastavom dece, nerazumevanjem kolega, pretpostavljenih i slično nego porazgovarajmo šta možemo zajednički da uradimo. Iznenadićete se koliko toga možemo sa vrlo malo sredstava. Kao što ćete se iznenaditi da se apsolutno svi predmeti mogu korelisati i integrisati. Ako naš učenik ne zna, a mi u pripremi pišemo da učenik zna onda ili bespotrebno idemo na posao ili smo u obavezi da dođemo do načina kako da to postignemo.
Priprema za čas
Loading...
Reload document 
Open in new tab Skeč
Loading...
Sanja Simić de Graf