“Inkluzija je proces rešavanja i reagovanja na raznovrsnost potreba svih učenika kroz sve vede učestvovanje u učenju, kulturama i zajednicama i sve manju isključenost u okviru obrazovanja i iz njega. On obuhvata promene i izmene sadržaja, pristupa, struktura i strategija, sa zajedničkom
vizijom koja obuhvata svu decu odgovarajuće starosne dobi i sa ubeđenjem da je redovni obrazovni sistem odgovoran za obrazovanje sve dece.” – UNESKO, 1994.
Individualni obrazovni plan, skraćeno IOP, je dokument koji se izrađuje za dete u vrtiću ili školi. Njime se planira dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju za određeno dete i učenika, u skladu sa njegovim sposobnostima i mogućnostima.
Pravo na IOP ima dete, učenik i odrasli kome je potrebna dodatna podrška zbog teškoća u pristupanju, uključivanju i učestvovanju u obrazovanju i vaspitanju, ako te teškoće utiču na negovu dobrobit, odnosno ostvarivanje ishoda obrazovanja i vaspitanja ili predstavljaju rizik od ranog napuštanja školovanja, i odnose se na dete, učenika ili odraslog koji:
1) ima teškoće u učenju (zbog specifičnih smetnji u učenju ili problema u ponašanju i emocionalnom razvoju);
2) ima smetnje u razvoju ili invaliditet (telesne, motoričke, čulne, intelektualne ili smetnje iz spektra autizma);
3) potiče, odnosno živi u socijalno nestimulativnoj sredini (socijalno, ekonomski, kulturno, jezički siromašnoj sredini ili dugotrajno boravi u zdravstvenoj, odnosno socijalnoj ustanovi);
4) iz drugih razloga ostvaruje pravo na podršku u obrazovanju.
Pravo na prilagođen način obrazovanja po IOP-u u smislu proširivanja i produbljivanja sadržaja učenja ima i učenik sa izuzetnim sposobnostima koji stiče osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje.
IOP se izrađuje prema obrazovnim potrebama deteta, učenika, odnosno odraslog i može da bude:
1) IOP1 – prilagođeni program nastave i učenja u kome se planira cilj pružanja podrške, prilagođavanje i obogaćivanje prostora i uslova u kojima se uči, prilagođavanje metoda rada, udžbenika i nastavnih sredstava tokom obrazovno-vaspitnog procesa, odnosno aktivnosti u vaspitnoj grupi, njihov raspored kao i lica koja pružaju podršku;
2) IOP2 – izmenjeni program nastave i učenja u kojem se, osim sadržaja iz stava 1. tačka 1) ovog člana, planira prilagođavanje ishoda obrazovanja i vaspitanja i prilagođavanje sadržaja za jedan, više ili za sve predmete;
3) IOP3 – proširen i produbljen program nastave i učenja koji se primenjuje za učenike sa izuzetnim sposobnostima.
Predškolska ustanova donosi IOP1, a osnovna i srednja škola IOP1, IOP2 i IOP3.
Metodologija izrade jednog IOP-a predviđa:
– opservaciju i analizu razvoja deteta, njegovih individualnih karakteristika, intresovanja i mogućnosti,
– izradu pedagoškog profila deteta gde će se istaći jake strane detetovog razvoja i opisati podrška u segmentima gde je potrebna detetu,
– određivanje prioriteta za naredni period (najčešće je to period od 3 ili 6 meseci),
razvijanje strategija, koraka, određivanje ciljeva i željenih ishoda.
Tim za pružanje podrške i pisanje IOP-a trebalo bi da čine (član 77, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja):
- Tim u predškolskoj ustanovi čine vaspitač, stručni saradnik, saradnik, roditelj, odnosno staratelj, a u skladu sa potrebama deteta i pedagoški asistent, odnosno lični pratilac deteta, na predlog roditelja, odnosno staratelja.
- Tim u školi čini nastavnik razredne nastave, odnosno nastavnik predmetne nastave, odeljenjski starešina, stručni saradnik, roditelj, odnosno staratelj, a u skladu sa potrebama učenika i pedagoški asistent, odnosno pratilac za ličnu pomoć učeniku, na predlog roditelja, odnosno staratelja.
“IOP nije razlog da dete radi manje, to je uputstvo da postigne više.” – L. Bayardo
Pravilnik iz 2018. godine i obrasce za pisanje IOP-a možete preuzeti OVDE.
Izvor: Pitajte defektologa